Ko se bavi politikom, a ko zloupotrebljava sport: Ne smiruju se strasti nakon povlačenja vaterpolista iz reprezentacije

Nakon izjave Slobodana Sora da su najskorije evropsko i olimpijsko zlato "više bili trenutna inspiracija nego dokaz velikog kvaliteta", "delfini" su vodu zamenili kopnom.

Sve dok je nekadašnji golman na čelu krovne vaterpolo organizacije, za reprezentaciju neće igrati njih 11.

"Mislim da je ta izjava baš planski i dugo smišljana, tako da to nije od juče. To sigurno nije od juče, nemam drugu reč nego da kažem - meni je to gadno", priča nekadašnji reprezentativac Danilo Ikodinović.

Ali, ako pitate Savez, koji kaže, hoće da bude precizan, da napuste reprezentaciju odlučilo je sedam bivših i četvorica aktuelnih reprezentativca.

Na poslednjem takmičenju (kvalifikacije za Svetski kup), koje je vaterpolo reprezentacija Srbije igrala pod vođstvom Uroša Stevanovića, takođe sada već bivšeg selektora, ali tada aktuelnog, igrači Strahinja Rašović, Sava Ranđelović, Radoslav Filipović, Radomir Drašović, Nemanja Vico, Nikola Dedović, Viktor Rašović, nisu bili pozvani u reprezentaciju, naveli su iz Saveza.

"Možda Savez gleda iz svog ugla, koga bi oni zvali na sledeće pripreme a koga ne, ali su se izjasnili igrači koji su igrali na zadnjem takmičenju", rekao je nekadašnji reprezentativac Denis Šefik.

Savez poručuje i - ko želi da se bavi politikom, nek ne zloupotrebljava sport u te svrhe.

"Njihov razlog je isključivo kadriranje u vaterpolo savezu. Nije pominjana nijedna stranka, nijedna opcija, nisu pominjani ni politički uticaji u vaterpolo savezu koji inače postoje", kaže urednik "Pokreni se" na TV Nova Vlada Živanović.

Zna se da brak politike i sporta u Srbiji traje od pamtiveka. Razlikuju se samo kumovi koji taj odnos blagoslove.

"Podsetiću da je Slobodan Soro predsednik jedne veštačke tvorevine Aleksandra Šapića, Vaterpolo kluba Novi Beograd, gde je Šapić formalno i trener uz svoju gradonačelničku funkciju, što je jedan savršen dokaz kako funkcioniše vaterpolo u ovoj zemlji i kako pare mogu da se daju samo podobnima", navodi Živanović.

"Sudije, radnici... Ja vidim, u blagoj varijanti, da su se veoma uplašili. Reprezentativci su pokazali da to na njih nije ostavilo takav efekat. To što su ljudi kukavice kod nas, tu nije kriv Šapić, već oni sami", kaže Šefik.

I dok pažljivo prati nezapamćenu situaciju u vaterpolu, priseća se javnost trenutka kada je Dušan Mandić odbio da pruži ruku Šapiću na prijemu reprezentativaca u Skupštini Beograda, a nakon osvojene zlatne olimpijske medalje 2024.

"Možda i to nešto ima veze. Ima tu svašta veze...", dodaje Ikodinović.

I ako ima veze - vaterpolo reprezentacije Srbije, za sada praktično, nema.