Ishod današnjeg susreta delegacije Beograda i Prištine u Briselu nije iznenađenje za one koji dijalog redovno prate. Vest je da su se Vučić i Kurti sreli, a očekivano je bilo da neće biti konkretnog dogovora, smatraju sagovornici N1.

Velika buka i očekivanja od sastanka digli su se zbog činjenice što je kosovski premijer po prvi put učesnik pregovora, smatra novinar iz Prištine Ljeart Hodža.

„To što je, mislim Lajčak rekao to je prilično važno…’da teško je bilo da se do sastanka dođe ali je vrlo važno što je sastanak održan’…to je glavna vest. A ovo što se nisu usaglasili ni oko čega to je, ustvari, bilo potpuno za očekivati“, kaže Hodža.

Šta se zaista desilo možda saznamo tek nakon što procure nezvanične informacije sa sastanka, dodaje Hodža.

Direktor Radio televizije KIM iz Gračanice podseća da oba pregovarača čekaju izbori.

„Nije se očekivalo da će tu biti bilo čega konstruktivnog jer to nije ono sa čim se takav profil pregovarača vraća pred svoje birače. Njima je bio potreban incident, njima je bilo potrebno da svako kaže svoje a ne da o bilo čemu realno i racionalno pregovaraju“, navodi Isak Vorgučić, direktor RTV KIM.

Vučić i Kurti danima ali i nedeljama više komuniciraju sa unutrašnjim javnim mnjenjem nego što šalju jasne poruke Briselu ili jedan drugome, smatra Hodža.

„Kurti priča o genocidu, o nestalim licima, o nekom novom dijalogu pošto se taj stari dijalog završio, i priča kako je do ove situacije došlo pošto su prethodne kosovske vlade napravile niz grešaka, a istovremeno mislim da svi Vučićevi odgovori na ova pitanja, mislim da su više bile poruke za javno mnjenje u Srbiji“, ocenjuje Ljeart Hodža.

„Da smo mi njima odbrusili, da smo im rekli ovo ili ono, da su oni pokušali nama nešto a da mi to nismo dozvolili i tako dalje, zabrinutost, kako ćemo dalje. Mislim to su stare priče iz kojih ja ne vidim da postoji neka želja da se konstruktivno razgovara sa drugom stranom i da se rešavaju realni problemi koje građani, pre svega kosovski Srbi, imaju ovde“, kaže Isak Vorgučić.

Vorgučić dodaje i da je nakon izjave Aljbina Kurtija da nema međuetničkih incidenata pomislio da živi na idealnom mestu. Ukazuje da je realnost, ipak, drugačija i da su međuetnički incidenti učestali, a razlog tome vidi upravo u načinu komunikacije nove vlasti u Prištini.