Veliko otkriće u Banatu: Jedinstveni uvid u svakodnevni život ljudi u neolitu

"U pitanju je veliki lokalitet. Drugi po veličini koji smo pronašli. Naselje je kružnog oblika i bilo je nepoznato u arheološkoj literaturi što je veoma čudno. Vojvodina je pređena uzduž i popreko, barem što se tiče arheologa. Ovo je nešto što zanima sve. I nas i strance“, rekao je za portal N1 arheobotaničar i viši kustos muzeja Vojvodina Aleksandar Medović.

On kaže da su Amerikanci najviše zainteresovani.

Medović ističe da je Banat mesto susreta tri kulture - Vinčanske, Potiske i Banatske, a da se najviše prepliću u južnom Banatu. Prema pronađenim artefaktima u pitanju je Vinčanska kultura, jedna od najprednijih u neolitskom periodu, a vinčanski simboli važe za jedno od najstarijih pisama, starije i od sumerskog.

Iako ima dosta artefakata, glavni cilj istraživanja je da se sazna kako su živeli ljudi u neolitu. Zbog toga se oko ovog posla okupla velika grupa stručnjaka raznih profila, a da je zahvaljujući geomagnetnom snimanju moguće steću uvid u dosta stvari.

"To je sprava koja čini čuda. Otkriva anomalije koje se nalazi ispod zemlje poput rovova, hodnika, zidova, ostataka kuća, ostataka od požara. Sada imamo predstavu kako izgleda jedno neolitsko naselje. Imamo potpuni uvid u strukturu i nadamo se i u svakodnevni život".

Medović kaže da je period kasnog neolita vreme raslojavanja i podele u prvoj društvenoj zajednici.

"Dolazi do stvaranja tzv. elite, čije naseobine nalaze bliže centru sela. Na ovom nalazištu nema drugih kultura".

Kako se procenjuje, u ovom naselju je živelo najviše 2.000 ljudi koji su se bavili ratarstvom, stočarstvom i lovom.

"Da bi se ti ljudi prehranili potrebno je dosta prostora. Našli smo ostatke pšenica koja primera radi danas ne postoje. Suštinski, život je bio više preživljavanje".

Do ovog otkrića došli su zajedničkim radom naučnici iz Muzeja Vojvodne u Novom Sadu, muzeja u Zrenjaninu i Pančevu. arheološkog intituta iz nemačkog grada Kila ali i naučnici iz drugih zemalja.

"U pitanju je pravi međunarodni projekat jer su nam pomagali i ljudi iz Ukrajine, Rusije, Amerike, Norveške", kaže Medović.

On ističe da su sredstva podjednako obezbeđena u Srbiji i Nemačkoj. Do saradnje je došlo zahvaljujći tome što je Medović studirao u Kilu i ostao u kontaktu sa kolegama.

"Radimo zajedno 10 godina. Njima je ovaj predeo izuzetno interesantan i važan zbog preplitanja kultura. Mi smo oduvek bili granično područije. Kod nas je u Banatu nađena i prva vaga na evropskom tlu. To se desilo pre 30 godina", dodaje Medović.

Projekat je započet 2014. godine a najveće naselje koje je do sada pronađeno je Borđoš, koje se nalazi 10 kilometara južno od Bečeja i prostire se na 40 hektara.

"Dobar deo je odnela reka Tisa, ali ostalo je dovoljno da sa geomagnetnim snimanjem dobijemo sliku", navodi Medović.

Drugi problem sa kojim se susreće nauke jeste prirodna pojava odnosno erozija do koje dolazi kada nema šuma, kao što je slučaj u Vojvodini.

"Vetar odnosi zemljište. U poslednjih 40 godina ono što je bilo 1,5 kopanja sada je na 20 centimetara. Problem je što je sada to oranica, nama vreme teče", navodi sagovornik N1.

On kaže da je na seljaku da odluči šta će da radi na svojoj zemlji i da većina njih ne želi da ima nalazište na zemlji.

"Razumem ih što neće da imaju problema na sopstvenoj njivi, ali to je izgubljeno arehološko naselje. Kada zaoru nije strašno, ali drljanje izazova haos. Taj materijal sve uništava, a na nama je da se trudimo, uhvatimo i pohvatamo šta možemo", dodaje Medović.

gallery ids="12607882,12607888,12607891,12607897,12607901,12607903,12607909,12607912,12607913"]