Da li će Veliko ratno ostrvo, 2005. proglašeno predelom izuzetnih odlika, postati - predeo izuzetnih prilika za gradnju? Hoće li ga država zaštititi od sebe same? Gradsko preduzeće Vododovod i kanalizacija našim nacionalnim institutima dodelilo je posao izrade studije opravdanosti i generalnog projekta izgradnje vodoizvorišta na Velikom ratnom ostrvu.
Preživelo je vekove iza nas, ali izgleda neće 21. Veliko ratno ostrvo, netaknuta priroda koju bi uskoro mogla da takne ljudska ruka, a u njoj svrdlo da buši u potrazi za izvorima pijaće vode.
Na tenderu bez konkurencije, taj posao Beogradski vodovod dao je Institutu za vodoprivredu Jaroslav Černi, Institutu za biološka istraživanja Siniša Stanković i podizvođaču Beogeoaqua.
Bolje da je nekom mađionačaru. Jer nađu li čistu vodu iznenadili bi stručnjake Hemijskog fakulteta, čije istraživanje iz 2009. pokazuje koliko su podzemne vode na Velikom ratnom ostrvu zagađene.
Povezane vesti:
„To su pre svega polutanti organske zagađujuće supstance, među njima naftne, a vrlo često i teški metali. Tu imate i arsena i kadmijuma, ponekad i žive, nikla, tu su i bakar i cink. Sve to čini tu sedimentnu formaciju ne baš dovoljno čistom, ako ne i zagađenom“, objasnio je profesor Hemijskog faulteta Branimir Jovančićević.
N1: Dakle, te podzemne vode bi trebalo da se očiste od tih polutanata?
Jovančićević: Nemoguće je očistiti te podzemne vode, jer su one stalno u interakciji s površinskim vodama koje nadilaze. A Dunav je već prošao kroz Novi Sad, zagadio se, Sava prošla kroz ceo Novi Beograd pre nego što je došla do Dunava, zagadila se i sve ono što te reke nose sa sobom u velikoj meri ostavljaju u Ušću, na Veliko ratno ostrvo.
N1: Kako bi se onda tamo pijaća voda mogla naći?
Jovančićević: Pa verovatno teško.
Teško će Beogradski vodovod do vode na ostrvu, no hoće li lako do ostrva pod zaštitom države. Bila bi dobra poslovna politika da su iz vodovoda, pre izrade tendera, obavestli Zavod za zaštitu prirode Srbije o svojim namerama, ali nisu, a nije da ih je zakon na to obavezivao. Međutim, moraće, pre nego što zabodu prvi ašov, jer je čak 40 odsto teritorije Velikog ratnog ostrva pod prvim stepenom zaštite.
„U režimu prvog stepena zaštite su zabranjene sve vrste radova, osim naučnih istraživanja i s tim u vezi, i ova studija (opravdanosti) koja se pokreće kao prvi redosled stvari u istraživanjima će dobiti svoje odgovarajuće uslove shodno našem Zakonu, kada mi moramo kao ustanova koja se bavi zaštitom prirode da omogućimo sve vrste naučnih istraživanja na našim zaštićenim prostorima“, rekla je dr Dragana Ostojić iz Zavoda za zašitiu prirode Srbije.
Da li je cena realna?
Naučna istraživanja, definisana tenderom, trajaće ravno godinu dana, a bez PDV-a koštaju 26 miliona dinara, odnosno oko 220.000 evra.
„Ja nisam neki finansijski stručnjak, ali mi se čini da je to isuviše mala suma za jedan ozbiljni istraživački posao. Za taj novac može nešto da se uradi, ali ne nešto ozbiljnije“, smatra profesor Jovančićević.
N1: Šta bi moglo za taj novac da se uradi?
Jovančićević: Pa šta znam… Jedna studija svakako manjeg obima koja bi ostavila niz otvorenih pitanja.
A kad smo kod otvorenih pitanja, evo jednog za Zavod koji štiti ostrvo.
N1: Da li postoji mogućnost da vi njima kažete „ne možete da gradite ovde“.
Ostojić: Naravno da postoji mogućnost da i to iznesemo kao naš stav, ukoliko procenimo da taj stepen ugroženosti prevazilazi prirodni kapacitet ostrva i dovodi u opasnost sve temeljne vrednosti Velikog ratnog ostrva, onda smo u situaciji da taj zahtev ne odobrimo i da se ne složimo s takvim zahvatima koji mogu da ugroze dobro.
Koliko Institut Jaroslav Černi planira da „zahvati“ Veliko ratno ostrvo, saznaćemo koliko sutra, za kada nam je direktor tog Instituta obećao razgovor.
