Verujete li u slučajnosti? Na subotnjem protestu u Beogradu neobičan zvuk uplašio je demonstrante, a u isto vreme delovali su i policija i muškarci pod maskama. Da li je vlast, koja je nedeljama pre protesta najavljivala nasilje, zapravo pokušala da ga i organizuje i to pripiše demonstrantima?
Dok su stotine hiljada građana mirno protestovale u centru Beograda, sa vrhova obližnjih zgrada i gradilišta virili su nepoznati muškarci, što se moglo videti i na pojedinim snimcima nastalim te večeri koji su objavljeni na društvenim mreama.
I baš kad je protest bio najmirniji, jer su građani ćutke odavali počast žrtvama novosadske tragedije, začulo se nešto zbog čega su brojni građani završili u bolnici.
U blizini se nalazila i Jelena Nikolić iz Ćuprije, koja je ceo dan provela u Beogradu i nije videla nijednog čoveka sa maskom. Čim je puklo, videla ih je mnogo.
„Nastala je gužva. Videla sam ljude koji su maskirani, na glavi su nosili maske, koji su proleteli pored mene i nešto su pričali, vikali. Mene to u tom trenutku uopšte nije interesovalo, zato što sam instinktivno tražila prijatelje sa kojima sam se razdvojila“, kaže Jelena Nikolić.
Razdvojila se i policija. U otrpilike isto vreme krenula je i Žandarmerija, ali daleko od epicentra dešavanja, duboko u Bulevaru kralja Aleksandra, dok su iz Pionirskog parka u roku od samo nekoliko minuta poletele kamenice ka demonstrantima.
N1: Ko je bacio?
Građanin: Njegovi ovi psi. Hoće da uteraju strah. Odavde, s ove strane, policija je s ove strane, oni su tu bacili i povredili studente i zato su se oni povukli.
N1: A vi ste to videli?
Građanin: Da, bio sam tu i oni su svi pobegli, uplašili su se. Topovski udar je bačen iz parka.
U samo nekoliko minuta desio se – po svemu sudeći – sonični udar, grupe maskiranih muškaraca nadrle su iz više pravaca, druge grupe su sa gradilišta zgrade u Kralja Milana i iz Pionirskog parka bacale topovske udare i kamenice. Na platou ispred Skupštine ugašena je ulična rasveta, a nadzorne kamere bile su prekrivene. Nekadašnji predstavnik Vojske Srbije kaže – previše elemenata da bi zdrav razum mogao da ih prihvati kao slučajnost.
„Sinhronizacija akcije samo govori da je namera postojala da se izazove haos, možda uvođenje vanrednog stanja i onda – njegove „Sablje“ i njegovog hapšenja svih onih koji drugačije misle i rezonuju“, kaže Petar Bošković, nekadašnji načelnik Uprave za odnose sa javnošću Vojske Srbije.
Da li Srbija ima vidovitog predsednika? Da će do komešanja doći sam je priznao da je znao unapred – ali je okrivio demonstrante.
„Reći će vam direktor Vasiljević, danas sam mu negde oko pola tri rekao – očekujte napade između sedam i pola osam, kad se spusti mrak i kada budu shvatili da se ništa veliko o čemu su maštali i sanjali nije dogodilo. Baš se tako i dogodilo, je li tako, direktore?“, rekao je Aleksandar Vučić.
Baš tako, sa ispravkom da je država upotrebila oružje protiv sopstvenog naroda, smatra bivši ministar policije.
„Ja sam ubeđen da je to frustracija predsednika Ćacilenda. I ta frustracija se videla kad je on vređao novinarku RTS-a i tada je rekao ‘čućete vi kako odjekuje tišina'“, rekao je Božo Prelević.
Mnogo pre nego što je tišina odjeknula, svi su se pitali odakle su pred sam protest stigli traktori koji su opasali Pionirski park i čemu služe. Predsednik je i to otkrio – dobri srpski domaćini su ih tu ostavili, ali paori koji su očigledno prošli obaveštajne kurseve pa su znali taktički gde da ih parkiraju.
„Traktori su tu da zaustave talas. Kada imate masu ljudi, hiljadu, dve, pet ili deset, koja kreće ka određenoj tački, onda je potrebno da imate nešto što može tu masu i taj talas da zaustavi“, rekao je Vučić.
„Bilo je dva reda traktora koji su bili tik jedan do drugog i da su oni, u stvari, služili kako bi napravili branu tom zvučnom talasu koji bi išao dalje prema Pionirskom parku i Predsedništvu“, rekao je Uglješa Bokić, novinar „Danasa“.
Sve što će se desiti na protestu osmislio je sam predsednik, uveren je Bošković, i sumnja da je vlast ciljala na sukobe. Heroji večeri su, po njegovom mišljenju, studenti koji su bili dovoljno pribrani da sviraju kraj protesta čim je situacija počela da izmiče kontroli.
„Zahvaljujući njima, mi smo izbegli jednu veliku tragediju koja je mogla da se desi i koja bi ovoj vlasti služila za opravdanje za sve ono što bi kasnije usledilo“, kaže Bošković.
Srećom, nije se desilo ništa. Ali studentski zahtevi još nisu nisu ispunjeni, a državni funkcioneri nastavili su da bez ikakvog straha od odgovornosti lažu u vezi sa posedovanjem soničnog oružja. Sve po starom, baš kako odgovara predstavnicima vlasti.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare