Petrović Škero o usvajanju Mrdićevih zakona: Državu ne interesuje mnogo mišljenje EU

Pita šta će biti sa predmetima upućenih tužilaca Tužilaštva za organizovani kriminal, ako oni budu vraćeni u matična tužilaštva, u koje će sada morati da se upute novi tužioci. Sve to može da omogući da više nema TOK.

Na konstataciju da postoji mogućnost da predsednik države Aleksandar Vučić ne potpiše ove zakone, i uz izjavu predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova koji je kritikovao Nebojšu Mrdića što nije tražio od Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva mišljenje o izmenama i dopunama pravosudnih zakona, ona kaže da procedura nije poštovana, ali da se ne radi samo o tome, već o zakonima koji regulišu granu vlasti.

"Jedan poslanik predlaže zakonske izmene. Oni koji moraju po ustavu i zakonu da se izjasne o tome, a to su saveti, nisu pitani. Ja mislim da ako se uopšte reši predsednik države da ne potpiše, to će biti samo u pogledu vraćanja da se te proceduralne greške isprave", ocenjuje.

Što se tiče samog Ustavnog suda, ne misli da će on odreagovati, jer je imao priliku dok je zakon bio u proceduri, ali to nije učinio.

Na to da li je moguće da ipak kritike EU na račun ovih zakona utiču da oni ipak ne budu potpisani, kaže da je ponašanje države pokazalo da ih ne interesuje mnogo mišljenje EU, kao ni vladavina prava. Takođe, utvrdili su da predloge ovih zakona uopšte nije potrebno slati na uvid EU.

Podseća i da ses prema tim zakonima pravi novi sud za Ekspo, odnosno sve predmete u vezi sa njim.

"Da li je to sada specijalni ili specijalizovani sud ili sud opšte nadležnosti, u kome ćemo imati nadležnost povodom nečega da je vlast procenila da će imati sporove i krivice... U tom obrazloženju zakona, za koje ne verujem da ga je pisao poslanik, već je učestvovalo Ministarstvo pravde, prave se katastrofalne greške, pa se kaže da je bio veliki priliv, pa se daje broj predmeta u 2024, i veliki priliv u 2025, koji je zapravo smanjen za jednu petinu, odnosno 1.000 predmeta. Gde je tu logika", pita Petrović Škero.

Izbori za Visoki savet sudstva

Povodom današnjih izbora za pet novih članova Visokog saveta sudstva, ocenjuje da kod sudija nije tako vidljiva napetost kao pri izboru Visokog saveta tužilaštva, ali i kod njih postoje određeni pritisci, jer se "čuje da predsednik suda preporučuje za koga će se glasati, ili lobira za koga će se glasati, ili možda vrši malo jači pritisak, ali se to ipak čuje, ma koliko je sudijama teško da o tome pričaju".

Na pitanje da li će kroz te izbore vlast pokušati da izvrši dodatni pritisak na sudije, dajući prednost predsednicima sudova koji će pokušati da kontrolišu izbor sudija i pokušati da skrajnu one koji su donosili odluke koje se nisu sviđale predsedniku Srbije, ističe da to može da se desi.

"Sad je već napravljen mehanizam da su takve sudije putem godišnjeg rasporeda od strane predsednika suda stavljene u druga odeljenja. Sudije krivičari su otišli u građanska odeljenja, sudije u građanskom odeljenju su pretrpele užasan pritisak, i na taj način se sankcionisala neposlušnost", navodi Petrović Škero i dodaje da u novim zakonima postoji i odredba da će predsednici sudova koji su pokazali odličan rad moći da budu birani i u drugi mandat, što do sada nije bilo moguće.

Pita i ko je taj koji će da proceni šta je odličan rad.

Smatra da je takva norma doneta da se ne bi izvršila profesionalizacija, "uloga je predsednika da on postane faktički menadžer, da bude u bliskoj vezi i da izvršava ono što mu neka druga vlast kaže, i to je tako, što je sasvim normalno prema svim preporukama, standardima vladavine prava - da što je manje demokratije u društvu, to je manje potrebno dozvoliti takve fiskulture - dva mandata, tri mandata, jedan mandat doživotno".

Na pitanje da li je optimista kada je reč o pravosuđu, ističe da ovim izmenama može da se vrši još veći pritisak na njega.

Pojasnila je i kakav treba da bude sudija koji se bira za VSS, najvažniji organ koji obezbeđuje nezavisnost u sudstvu.

"Taj izbor mora da bude prvonstveno usmeren na sudije sa velikim integritetom i stručnošću, oni moraju da mogu da se odupru pritisku predsednika, ministara, organa vlasti", ističe Petrović Škero.

Navodi i da je Petrov izjavio da se pravosuđe otelo od izvršne i političke vlasti, i ocenjuje da "nema šta da se otima, ono ne sme da trpi pritiske od izvršne i političke vlasti".

"Sudije su do sada bile ćutolozi, da li zato što se boje da ih neko ne bi optužio da se bave politikom, ili da dođu u situaciju menjanja odeljenja, razrešenja. Međutim, pojavila se grupa sudija koja želi da bude nezavisna i da se bori za vladavinu prava, to nije bavljenje politikom, već svaki sudija ima obavezu da se bori za vladavinu prava, pogotovu kada se ona grubo krši", zaključila je.