(VIDEO) Kako je policija 1997. na Brankovom mostu brutalno razbila mirne proteste zbog izborne krađe

Do prebijanja demonstranata u centru Beograda došlo je u noći između 2. i 3. februara 1997. godine, tokom tromesečnih građanskih protesta nakon što je režim Slobodana Miloševića falsifikovanjem zapisnika iz drugog kruga lokalnih izbora pokušao da ospori pobedu Koalicije “Zajedno”, koju su činili Srpski pokret obnove, Demokratska stranka i Građanski savez Srbije, u više od 40 opština u Srbiji, kao i u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Policijsku brutalnost u ledenoj februarskoj noći dobro pamti i lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković, koji je predvodio kolonu demonstranata koja se okupila na Novom Beogradu. Druga kolona građana, predvođena Zoranom Đinđićem i Vesnom Pešić, kretala se ka Brankovom mostu iz pravca centra grada.

„Kordon policije nas je zaustavio pred Brankovim mostom, a Zoran i Vesna zaustavljeni su na starogradskoj strani. Posle nekoliko sati očijukanja sa policijom, koja još nije napadala, poručeno mi je da ćemo Zoran i ja da se zamenimo. On će preći na novobeogradsku, a ja na desnu obalu Save. I samo što sam tamo stigao, kordoni su krenuli u divljački pohod na masu. Udarali su čime stignu i koga stignu, a ogromna cisterna gađala je snopovima ledene vode. Povređena je i Vesna Pešić. ‘Bradonju, bradonju!‘ – jurišali su prema meni. Štićen telima mladića iz SPO, izbegao sam, čak, ka Ekonomskom fakultetu i uskočio u auto poslat iz stranke“, reči su kojima je Drašković u svojoj knjizi „Meta“ opisao jednu od najdramatičnijih noći tokom višemesečnih protesta zbog izborne krađe.

Prisećajući se nemilih događaja na Brankovom mostu, tadašnja predsednica Građanskog saveza Srbije i narodna poslanica Vesna Pešić kaže u razgovoru za N1 da su razjareni policajci te noći tukli sve koji su im se našli na putu.

„U jednom trenutku su policajci krenuli na demonstrante koji nisu dali nikakav povod za intervenciju. Tu je bio neki komandir policije iz Zemuna Mladenović, koji je komandovao policijskom jedinicom. U opštem metežu dobila sam i ja nekoliko udaraca palicom po ruci i ramenu, a jedan momak iz Vukovog obezbeđenja me je nekako sačuvao od ozbiljnijih povreda jer oni znaju kako da primaju te udarce“, naglašava sagovornica N1.

Spas pred policijom našla je tako što je, zajedno sa prijateljem Ivanom Jankovićem i tim telohraniteljem iz Srpskog pokreta obnove, utrčala u jednu stambenu zgradu i popela se do petog sprata.

„Pozvonili smo na neka nepoznata vrata, a otvorio nam je gospodin koji nas je pustio u svoj stan i tako nas spasao. Ti ljudi su bili vrlo ljubazni, meni su previli povređenu šaku, a ostali smo do dva ujutru kad smo se uverili da se policija razišla“, ističe Pešić.

Ostaće zabeležena i izjava tadašnjeg potpredsednika Jugoslovenske levice Aleksandra Vulina.

"Priče o tome da su na minus šest stepeni građani polivani hladnom vodom nemaju osnova. Zar je trebalo da ih polivaju toplom vodom?", cinično je prokomentarisao Vulin.