Vidikovac na Kablaru čeka upotrebnu dozvolu i odgovor na pitanje – da li je bezbedan

Gradnja vidikovca na Kablaru započela je u jesen 2023. godine. Vlast ga je najavljivala kao „stakleno čudo“, meštanima kablarskih sela i zaselaka su obećavani putevi i profit od turizma, a tri godine kasnije – putevi su u gorem stanju nego što su bili, a vidikovac i dalje stoji nezavršen.

Arghitekta i ekološka aktivistkinja Zdenka Radovanović za N1 objašnjava da objekat mora da bude tehnički ispravan da bi mogao da dobije upotrebnu dozvolu. To znači da komisija kojučine licencirani inženjeri koji su sertifikovani za tu vrstu radova, utvrdi odnosno verifikuje ispravnost objekta.

„Dozvola se izdaje posle toga, a to znači da su završene sve moguće radnje i predradnje definisane Zakonom o planiranju i izgradnji od početka građenja do kraja i da su svi relevantni papiri, odnosno dokumenta usaglašeni jedni sa drugima. Jer nijedan inženjer neće staviti pečat komore na bilo koji projekat ukoliko nije siguran u ono što vidi ili zatekne“, objašnjava arhitekta zakonsku proceduru.

Ona podseća da se iz medija saznalo da su zvanični podaci to da nedostaje snimak temelja na terenu koji je postavljen.

Na komentar da vidikovac izgleda kao da nije završen, ona ukazuje da temeljnu stopu na osnovu koje se to može zaključiti.

„Ako se fokusirate na određene elemente, naročito na temelj ispod platforme koja je nama vidljiva, tačno se može videti da radovi nisu završeni. Radnika nema, inženjera nema, ali po načinu kako je temeljna stopa ovog ogromnog temelja betona urađena na steni i kako je završena i iz nje vire ankeri - može se videti da ona nije završena“, kazala je Radovanović.

Aktivisti i planinari su i pre gradnje ukazivali da stena na kojoj se nalazi vidikovac nije pogodna za tu namenu, da je krečnjačkog porekla i da na njojpostoji pukotina.

Radovanović objašnjava da je pre projektovanja trebalo da dođe do detaljnih geodetskih istraživanja terena za koji kaže da je „veoma zahtevan“, ali i „poznat i u nauci i u geodetskoj službi, koliko je poznat i planinarima“.

Dodaje da su planinari ukazivali da su promene u steni svake godine evidentne.

„Projektant je možda imao to u vidu. Pri izvođenju radova moglo je da dođe do uočavanja neke problematike u samom terenu. To je trebalo da verifikuje izvođač radova, odnosno nadzorni organ kao najodgovornije lice za kontorlu svega što je projektovano i šta je izvedneo“, istakla je sagovornica N1.

Upitana da li je vidikovac ovakav kakav je sagrađen bezbedan, ona ističe da to može da kaže samo ekspert građevinske struke, ali pod uslovom da pred sobom ima istinite podatke.

„Pod uslovom da ima kompletnu dokumentaciju, istinitu dokumentaciju. Šta je ugrađeno, na koji način je ugrađeno, da se proveri konstrukcija, da li je to ta konstrukcija koja je izvedena. Ukoliko do sada nije već urađeno, a treblao je odmah po završetka radova, nije imalo razloga se čeka više od godinu dana na početka tehničkog pregleda, verovatno će nekim veštačenjem od strane građevinske struke da se proveri njegova bezbednost i ispravnost“, zaključila je arhitekta.

Dašić: Nestručnost i bahatost

Govoreći o vidikovcu na Kablaru, građevinski inženjer Danijel Dašić kaže za N1 da je to "klasična priča o nestručnosti i bahatosti".

"To su krečnjačke stene, ne smete nikada da opteretite krečnjačke stene masivnim betonom. baš bih voleo da vidim tu dokumentaciju na osnovu koje je urađen taj vidikovac", rekao je.

Dašić i tvrdi da "ne postoji objekat u poslednjih 12 godina koji je ispunio uslove". "Kao i da je koštao onoliko koliko je navedeno", dodao je.