Virusološkinja: Nema „povratka“ korone, jer ona nikada nije ni odlazila

Vesti 21. sep 202310:55 11 komentara
Ana Banko
N1/arhiva

Očigledno je da pandemija nije gotova, niti će to skoro biti, smatra virusološkinja prof. dr Ana Banko.

Ona se, u tekstu za Velike priče, pita da li će iko sa razumevanjem suštine pročitati tekstove sa naslovima poput „Korona ponovo bukti u Srbiji“, „Povratak korone“, „Korona u jurišu“ i slično.

„Koliko smo nakon tri godine pandemije sazreli kolektivno da iz nekog drugog ugla, sa bezbedne razdaljine, ‘hladne glave’ obradimo činjenice? Samo činjenice. Bez ‘začina’ i dramatizacije“, pita se ona.

Banko dodaje da je sa te „bezbedne razdaljine“ sagledavanja činjenica jasno da nema „povratka“ korone jer, kako kaže, „ona nikada nije ni odlazila“.

Pročitajte još

„Ništa se drastično nije promenilo ni kada su izmene virusa u pitanju, jer on i dalje evoluira u okviru iste omikron varijante. Premda ulaskom u jesen postoji očekivani porast broja zaraženih, njega ne prati tako dramatičan porast bolničkog zbrinjavanja usled komplikacija infekcije“, istakla je.

Ukazuje da aktuelizacija ove teme ne bi trebalo da bude rezultat hira, niti nedostatka tema za javnost, već nužnosti za blagovremenim odlukama koje će sprečiti ugrožavanje zdravlja pacijenata.

„Zato je licemerno ignorisati cirkulaciju virusa i postojanje epidemije iz pozicije onih koji su zdravi. To je indirektno, nekada nesvesno, potcenjivanje pozicije onih koji to nisu. A njima su oprez i zaštita esencijalni element svakodnevice“, kaže Ana Banko.

Virusološkinja ističe da izveštaji nagoveštavaju povećanu aktivnost virusa u mesecima koji slede i da su tako, recimo, trendovi iz SAD u vidljivom porastu (potreba za hospitalizacijom usled komplikacija 7,7 odsto, a porast registrovanih smrtnih ishoda 4,5 odsto).

„Premda je u maju ove godine odjavljena javnozdravstvena vanredna situacija izazvana kovidom, očigledno je da pandemija niti je gotova niti će to skoro biti. To znači da COVID-19 nije javnozdravstveni prioritet, ali jeste javnozdravstveni problem koji se još uvek redovno nadgleda. Pored samo nekih podvarijanti omikrona koje se u javnosti pominju, kao što je ‘pirola’, prema kriterijumima SZO se aktivno prati još mnogo njih – XBB.1.9.1, XBB.1.9.2, XBB.2.3, XBB.1.16, XBB.1.5, CH.1.1, BA.2.74. Za to vreme EG.5.1 (eris) i FL.1.5.1 takođe su preuzimale dominaciju“, istakla je.

Objasnila je da mutacije koje virus stiče evolucijom mu omogućavaju opstanak i da tu nema kompromisa.

„Jedini put opstanka je izbegavanje imunskog odgovora i sposobnost lakšeg i bržeg prenosa. Tako se svakim novim evolutivnim korakom podvarijante distanciraju od mogućnosti da ih naš imunski sistem prepozna, jer se njegovo prepoznavanje zasniva na prethodnim kontaktima sa SARS-CoV-2 ili vakcinom. Slikovito rečeno, drvo se račva, a grana omikrona ostaje najpotentnija u davanju brojnih novih, manjih grana, koje se rastom sve više udaljavaju od originalnog virusa“, rekla je.

Ukazuje da se time prirodno dolazi do pitanja pada efikasnosti prethodnih i postojećih vakcina i da to pitanje zauzima fokus interesovanja nakon jula, kada je pirola prvi put registrovana u Izraelu. Dodaje da razlog zašto je ta podvarijanta privukla pažnju leži u broju mutacija stvorenih na putu nastanka pirole, a kojih je više od 30.

„FDA (američka Uprava za hranu i lekove) odobrila je hitnu upotrebu adaptiranih vakcina protiv COVID-19, specifičnije usmerenih na trenutno cirkulišuće podvarijante virusa. Cilj primene je da obezbede bolju zaštitu od teških posledica COVID-19, uključujući hospitalizaciju i smrt. Konkretno, ovo odobrenje odnosi se na mRNK vakcine za 2023–2024. godinu proizvedene od kompanija Moderna i Fajzer. U skladu sa preporukama, ove vakcine uključuju monovalentnu (jednostruku) komponentu, koja odgovara omikron podvarijanti XBB.1.5. Tri dana nakon ove odluke, 15. septembra od strane CDC-ja (Centra za kontrolu i prevenciju bolesti) ažuriraju se i klinički kriterijumi osoba kojima se vakcinacija prioritetno preporučuje“, prenela je.

„Svi pojedinci stariji od 5 godina, bez obzira na prethodnu vakcinaciju, imaju pravo da prime jednu dozu adaptirane mRNK COVID-19 vakcine najmanje dva meseca od poslednje doze bilo koje vakcine protiv COVID-19. Pojedinci uzrasta od šest meseci do četiri godine koji su prethodno bili vakcinisani protiv COVID-19 imaju pravo da dobiju jednu ili dve doze adaptirane mRNK COVID-19 vakcine (vreme i broj doza za primenu zavisi od prethodne vakcine protiv COVID-19). Nevakcinisana deca iste starosti imaju pravo da dobiju dve ili tri doze adaptirane vakcine u zavisnosti od proizvođača. Bivalentna mRNK COVID-19 vakcina više se ne primenjuje u Sjedinjenim Američkim Državama“.

„Još uvek je prerano za procene u kom će se pravcu kretati epidemija ove jeseni i zime. Međutim, ukoliko bi se u toku predstojeće sezone uspelo definisati kako, kada i koliko često ćemo adaptirati vakcine, koje će to kritične grupe pacijenata predstavljati prioritet za sezonsku imunizaciju i da li postoji optimalni tip postojećih ili budućih platformi vakcine koja bi se davala protiv COVID-a, ali i kombinacije najučestalijih respiratornih patogena, to bi bila značajna prekretnica u rešavanju javnozdravstvenog problema i konkretnijem uniformisanju globalnih preporuka. Za to vreme kod nas, kao i u svetu, koronavirus se potpuno nesmetano prenosi sa osobe na osobu, ‘ispod radara’, drastično smanjenog interesovanja za laboratorijskim testiranjem i potvrdom infekcije, dostižući brojeve novozaraženih daleko veće od zvanično potvrđenih i objavljenih“, zaključila je Ana Banko.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare