Vlade od 2012. do 2022: Vučić premijer i kad to zvanično nije

Vesti 26. okt 202208:116 komentara
Izvor: N1/Lazar Lazić

Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine počela je nova era u političkom životu Srbije, a obeležile su je, između ostalog, vlade koje nisu „izgurale“ pun mandat uprkos tome što ni u jednom trenutku nisu izgubile podršku parlamentarne većine. Vlade u kojima su glavnu reč vodili naprednjaci trajale su u proseku oko dve godine, a menjale su se češće nego što su građani Srbije izlazili na birališta.

Deveti parlamentarni izbori u Srbiji od uvođenja višestranačja održani su 6. maja 2012. godine i bili su tek drugi u redovnom terminu. Istog dana glasalo se za poslanike u pokrajinskom parlamentu i odbornike na lokalnom nivou vlasti, a tri nedelje nakon početka kampanje predsednik Srbije Boris Tadić saopštio je da je odlučio da “skrati svoj mandat“ i omogući da se 6. maja održe i predsednički izbori.

Povezane vesti:

Upravo ta Tadićeva odluka trasirala je put ka dolasku na vlast Srpske napredne stranke, koja je nastala četiri godine ranije rascepom Srpske radikalne stranke. Lider SNS Tomislav Nikolić bio je kandidat te partije za predsednika Srbije, a u prvom krugu zaostajao je za aktuelnim šefom države Borisom Tadićem. Nijedan kandidat nije osvojio apsolutnu natpolovičnu većinu glasova, pa je održan drugi krug izbora u kojem je pobedu odneo Tomislav Nikolić.

Naprednjaci su na svom prvom nastupu na parlamentarnim izborima osvojili 73 poslanička mandata, koalicija okupljena oko Demokratske stranke 67, a blok koji su predvodila Socijalistička partija Srbija obezbedio je 44 mesta u poslaničkim klupama. U parlament su ušli još Demokratska stranka Srbije sa 21 mandatom, koalicija Liberalno-demokratske partije i Srpskog pokreta obnove sa 19 i novoformirani Ujedinjeni regioni Srbije Mlađana Dinkića sa 16 poslaničkih mesta.

Matematički, novu vladu su mogli da formiraju stranke koje su činile i prethodnu vladu, ali su socijalisti izabrali drugog koalicionog partnera. Uslov lidera SPS Ivice Dačića da dobije premijersku poziciju prihvatili su naprednjaci, a novu skupštinsku većinu osigurali su Ujedinjeni regioni Srbije, Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića i Stranka demokratske akcije Sulejmana Ugljanina.

N1/Lazar Lazić

Dvanaesta vlada od 1990. godine izglasana je 27. jula 2012. godine, za predsednika je izabran Ivica Dačić, dok je Aleksandru Vučiću, koji je postao predsednik SNS nakon Nikolićevog povlačenja sa mesta šefa stranke, pripala funkcija prvog od ukupno četiri potpredsednika.

Daćićeva vada imala je 19 članova, od kojih je jedanaestoro već imalo ministarski staž. Među njima i Aleksandar Vučić, koji se u Nemanjinu 11 vratio nakon 12 godina, dok je iz vlade Mirka Cvetkovića „nasleđeno“ čak osmoro ministara.

U drugoj godini Dačićevog premijerskog mandata izvršena je obimna rekonstrukcija vlade, na kojoj je najviše insistirao Aleksandar Vučić. Ujedinjeni regioni Srbije više nisu bili deo izvršne vlasti, a u vladu je 2. septembra ušlo 11 novih članova, među kojima je bilo i šest nestranačkih ličnosti. Ipak, našla su se tu i neka poznata imena iz 90-ih, poput nekadašnje perjanice JUL-a Aleksandra Vulina, koji je kao ministar bez portfelja bio zadužen za Kosovo i Metohiju.

AFP/Andrej Isaković

Aleksandar Vučić se odrekao funkcije ministra odbrane, na koju je izabran direktor BIA Nebojša Rodić. Ministra saobraćaja Milutina Mrkonjića zamenio je stranački kolega Aleksandar Antić, resor finansija preuzeo je dvadesetdevetogodišnji Lazar Krstić, a privrede nekadašnji stečajni upravnik Saša Radulović. Umesto Alise Marić u vladu je kao ministar omladine i sporta ušao vaterpolista Vanja Udovičić, dok je novi ministar kulture i informisanja postao direktor Filharmonije Ivan Tasovac.

Razdvajanjem resora provrede i finansija broj ministarstava je povećan na 18, a u rekonstruisanoj vladi sedeo je i jedan više ministar bez portfelja.

Čak ni tako rekonstruisana vlada nije dugo potrajala, jer je već nakon četiri meseca doneta odluka da se ide na nove izbore radi „provere volje naroda“ i „dobijanja političkog legitimiteta“. Premijer Dačić vratio je mandat predsedniku Srbije, koji je izbore raspisao za 16. mart 2014. godine, a taj termin je odabran da bi parlamentarni izbori bili održani u istom danu kad i beogradski.

N1/Lazar Lazić

Ubedljivu pobedu na izborima odnela je Srpska napredna stranka, koja je osvojila skoro 1,74 miliona glasova, što joj je donelo 158 poslaničkih mandata i apsolutnu većinu u parlamentu. Koalicija oko Socijalističke partije Srbije osvojila je 44 mandata.

Na formiranje 13. po redu vlade Srbije od uvođenja višestranačja nije se dugo čekalo, pa je lider SNS Aleksandar Vučić već 27. aprila izabran za premijera. Dužnost prvog potpredsednika ovog puta poverena je Ivici Dačiću, koji je istovremeno obavljao i funkciju ministra spoljnih poslova.

Vladu su činili predstavnici Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Socijaldemokratske partije Srbije, Pokreta socijalista, Nove Srbije, kao i nekoliko nestranačkih ličnosti. Nova vlada imala je četiri potpredsednika, a u njenom sastavu bilo je 16 ministarstava, uz dva ministra bez portfelja. Od ukupno 19 članova, jedanaest je bilo i u Dačićevom kabinetu.

AFP/Alexa Stanković

Do prve promene u vladi došlo je već u julu, kada je ministar finansija Lazar Krstić podneo ostavku, a svoj potez objasnio je stavom da premijer i ministar finansija moraju imati isti stav prema onome šta treba uraditi i u kojim rokovima. Resor finansija preuzeo je Dušan Vujović.

Ni Vučićevu vladu nisu mimoišli skandali, a najveći je u decembru 2015. izazvao ministar odbrane Bratislav Gašić kada je na sraman način uvredio novinarku. Gašić je ubrzo uputio izvinjenje zbog svog skandaloznog postupka, ali je pod pritiskom javnosti premijer predložio njegovu smenu. Skupština Srbije je Gašića jednoglasno razrešila funkcije ministra odbrane, a na njegovo mesto izabran je Zoran Đorđević.

Krajem 2015. godine sve glasnije se moglo čuti da se Srbija bliži novim vanrednim izborima, što je sredinom januara 2016. godine i ozvaničeno na sednici Glavnog odbora SNS. Premijer Vučić saopštio je stranačkim kolegama da je odlučio da budu održani vanredni parlamentarni izbori, objašnjavajući da je vladi potrebna stabilnost i pun četvorogodišnji mandat, nakon kojeg „više neće biti povratka na staro“.

N1/Lazar Lazić

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić potpisao je 4. marta 2016. godine ukaz o raspuštanju parlamenta i raspisao izbore za 24. april, a za isti dan zakazano je i održavanje redovnih pokrajinskih i lokalnih izbora.

I dok se raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora 2014. godine pokazalo kao veoma isplativo za Srpsku naprednu stranku, odluka o novom prevremenom izlasku na birališta dve godine kasnije ni izbliza nije donela rezultat kojem su se naprednjaci nadali. Izborna lista SNS osvojila je 131 mandat, čak 27 manje nego na prethodnim izborima.

Slabiji rezultat u odnosu na 2014. ostvarila je i Socijalistička partija Srbije, koja je osvojila 29 mandata, što je za 15 manje nego na prethodnim izborima.

Uprkos spekulacijama da će republička izvršna vlast biti pojačana kadrovima Liberalno-demokratske partije i Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji su na izborima nastupili zajedno sa strankom Borisa Tadića, drugu Vučićevu vladu činili su SNS, SPS, SDPS Rasima Ljajića, Pokret socijalista, PUPS, kao i nestranačke ličnosti.

Vučić pred poslanicima izlagao ekspoze punih šest sati

Drugi kabinet Aleksandra Vučića izabran je 11. avgusta glasovima 163 poslanika, a kuriozitet izbora četrnaeste vlade od 1990. godine predstavlja činjenica da je mandatar izlagao svoj ekspoze čitavih šest sati.

Prvi potpredsednik i ministar spoljnih poslova ostao je Ivica Dačić, a svoje resore zadržalo je i ostalo troje potpredsednika – Zorana Mihajlović, Nebojša Stefanović i Rasim Ljajić. Vlada je imala ukupno dvadeset članova, od kojih je bilo osam novih u odnosu na prethodni sastav. Među njima je bila i Ana Brnabić, koja je na funkciji ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu nasledila Kori Udovički.

AFP/Alexa Stanković

Početkom marta 2017. godine raspisani su redovni izbori za predsednika Srbije, na kojima je SNS kandidovao svog lidera Aleksandra Vučića, koji je izbornu kampanju vodio sa premijerske pozicije. Na predsedničkim izborima 2. aprila Vučić je pobedio već u prvom krugu, a dan pre stupanja na dužnost predsednika države podneo je ostavku na mesto premijera.

Vršilac dužnosti predsednika Vlade nakon 31. maja bio je Ivica Dačić, a Vučić je u skladu sa predsedničkim ovlašćenjima mandat za sastavljanje vlade poverio članici svog drugog kabineta Ani Brnabić.

N1/Lazar Lazić

Srbija je petnaestu vladu od obnavljanja višeestranačja dobila 29. juna 2017. godine, a na njenom čelu našla se Ana Brnabić, koja je tako ušla u istoriju kao prva žena premijer Srbije. Za novu vladu glasalo je 157 narodnih poslanika, a nakon izbora premijerka i 21 ministar položili su zakletvu.

Personalni sastav vlade nije pretrpeo velike izmene u odnosu na drugi kabinet Aleksandra Vučića, jer su se u Nemanjinoj 11 pojavila samo tri nova lica – socijalista Branko Ružić koji je nasledio Anu Brnabić na čelu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, njegov stranački kolega i ministar sporta i omladine u prvoj vladi 1991. godine Goran Trivan, koji je zadužio novoformirani resor za zaštitu životne sredine, kao i ministar bez portfelja Nenad Popović.

Ministar odbrane u drugoj Vučićevoj vladi Zoran Đorđević preuzeo je brigu o Minstarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od Aleksandra Vulina, kome je u novoj vladi povereno Ministarstvo odbrane. Formirano je i Ministarstvo za evropske integracije, na čijem čelu je bila Jadranka Joksimović.

Sastav vlade bio je nepromenjen do 7. maja 2018. godine, kada je ministar finansija podneo ostavku iz, kako je rekao, ličnih razloga. Vujovića je na ministarskoj funkciji nasledio Siniša Mali, koji je do tada obavljao dužnost gradonačelnik Beograda i za koga su bile vezivane brojne afere, poput optužbi za plagiranje doktorata, sporne imovine u Bugarskoj i bespravnog noćnog rušenja u Savamali.

N1/Lazar Lazić

Vlada Ane Brnabić prešla je u tehnički mandat nakon što su 4. marta 2020. godine raspisani redovni parlamentarni izbori za 26. april, da bi zbog vanrednog stanja proglašenog usled epidemije koronavirusa termin glasanja bio pomeren za 21. jun.

Izbore je bojkotovao veliki deo opozicije koja je bila nezadovoljna izbornim uslovima, pa je vladajuća Srpska napredna stranka imala lak zadatak da obezbedi apsolutnu većinu u parlamentu. SNS je osvojio 188 poslaničkih mandata, SPS 32, a cenzus od tri odsto preskočila je samo još stranka Aleksandra Šapića SPAS, na čijem kontu je bilo 11 mandata. Parlamentarni status obezbedile su i četiri manjinske partije.

Broj mandata koje je na izborima 21. juna osvojio SNS omogućavao je partiji Aleksandra Vučića da brzo formira izvršnu vlast, ali je mandat za sastav nove vlade poveren premijerki u tehničkom mandatu Ani Brnabić tek tri i po meseca nakon što su održani parlamentarni izbori.

Vlada oročena na 18 meseci i pre nego što je formirana

Šesnaesta vlada od 1990. godine formirana je tek 28. oktobra 2020. godine, kada je za njen izbor glasalo 227 narodnih poslanika. Za premijerku je po drugi put izabrana Ana Brnabić, a više od pedeset odsto članova njene vlade činile su žene.

Vlada je brojala 21 resor i dva ministarstva bez portfelja. Za prvog potpredsednika izabran je Branko Ružić, a za ostale potpredsednike Branislav Nedimović, Zorana Mihajlović, Nebojša Stefanović i Maja Gojković.

Ružiću je bio poveren i resor prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nedimoviću poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda, Mihajlović je ujedno bila i ministarka rudarstva i energetike, Stefanović ministar odbrane, a Gojković kulture i informisanja.

AFP/Alexa Stanković

Druga vlada Ane Brnabić bila je prva posle 2007. godine u kojoj nije bilo Rasima Ljajića, koji je apsolutni rekorder po dužini ministarskog staža od uvođenja višestranačja u Srbiji. Resor trgovine, turizma i telekomunikacija, koji je Ljajić vodio u prethodnoj vladi, zadužila je Tatjana Matić, jedno od deset novih lica u Nemanjinoj 11.

Za ministra unutrašnjih poslova izabran je Aleksandar Vulin, koji je taj resor nasledio od Nebojše Stefanovića,dok je ministar finansija ponovo bio Siniša Mali. Nikola Selaković je postao šef diplomatije umesto Ivice Dačića, koji je u međuvremenu izabran za predsednika parlamenta.

Mandat druge vlade Ane Brnabić bio je oročen na godinu i po dana čak i pre nego što je formirana. Predsednik Srbije i lider SNS Aleksandar Vučić još u oktobru 2020. najavio je da će vanredni parlamentarni izbori održani zajedno sa predsedničkim, najkasnije 3. aprila 2022. godine, što se tog datuma i dogodilo. Vlada Ane Brnabić nalazi se u tehničkom mandatu više od osam meseci, čekajući izbor nove vlade.

Komentari

Vaš komentar