Vladica Ilić: Ni devet meseci nakon ubistva Dalibora Dragijevića - VJT u Nišu nije pokrenuo istragu

"Glavna tužiteljka VJT u Nišu smatra da ime javnog tužioca zaduženog predmetom nije informacija koju javnost treba da zna", napisao je u Ilić u objavi na Tviteru.

On je priložio i rešenje kojim je VJT u Nišu odbilo njegov zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.
U tom zahtevu Ilić je tražio dostavljanje informacija ili kopija dokumenata, odnosno delova dokumenata, koji sadrže informacije pod kojom oznakom i brojem je u VJT u Nišu formiran predmet ili više predmeta povodom smrti Dalibora Dragijevića iz Zlota, potom ime i prezime javnog tužioca koji je zadužen za predmet, kao i informacije da li su u predmetu do dana podnošenja zahteva i ukoliko jesu, kojih datuma i od strane koga su preduzete radnje saslušanja osumnjičenih ili prikupljanja obaveštenja u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku od policijskih službenika koji su od časa lišenja slobode do smrti Dragijevića u PU u Boru, kao i da li su, kog datuma i od strane koga pribavljeni snimci sa nadzornih kamera iz policijskih objekata u kojima se nalazio Dragijević od časa lišenja slobode do smrti.

U zahtevu je navedeno da su predmetne informacije tražene, jer Beogradski centar za ljudska prava nastoji da proceni da li je dosadašnje postupanje VJT u Nišu u predmetu u vezi koga su tražene informacije delotvorno, u smislu važećih standarda koji se odnose na istrage slučajeva torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja.

"Aprila 2024. su naloženi pregled i obdukcija leša D.D. Po ZKP, naredba o sprovođenju istrage je morala da se donese pre ili neposredno posle prve dokazne radnje koju su preduzeli javni tužilac ili policija. Pregled i obdukcija leša predstavljaju dokaznu radnju iz čl. 129 ZKP. Po ZKP, istraga se može voditi protiv poznatog i protiv nepoznatog učinioca. U ovom slučaju, VJT u Nišu sigurno zna ime policajca koji je, prema optužnici, 6. aprila 2024. u PU u Boru saslušao Dalibora D. kao osumnjičenog i potpisao zapisnik o saslušanju. Ko je taj policajac?", pita Ilić.

Dodaje da je saslušanju Dragijevića morao da prisustvuje njegov branilac, s obzirom da je on bio lišen slobode i pritom osumnjičen da je pomagao Srđanu Jankoviću nakon izvršenja teškog ubistva devojčice Danke Ilić, za koje se može izreći doživotni zatvor (pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela).

"Zašto VJT u Nišu ne donosi naredbu o sprovođenju istrage? Pa, možda (i) zato što se prema Zakonu o policiji zaposleni u MUP mogu suspendovati kada je protiv njih doneta naredba o sprovođenju istrage za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Da su bezumlje i nezakonitosti u radu policije i tužilaštva bili i ostali na vrhuncu govori i to da radnje koje su se pokojnom Daliboru Dragijeviću stavljale na teret - kao i one koje se i danas stavljaju na teret njegovom ocu Radoslavu D. - nisu krivično delo.", navodi Ilić.

Dragijević, brat Dejana Dragijevića, osumnjičenog da je sa Srđanom Jankovićem ubio Danku Ilić, i otac Dejana, Radoslav Dragijević, bili su osumnjičeni, a Radoslav je danas i optužen, da su izvršili krivično delo "neprijavljivanje izvršenja i pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela".

"Kod oba pomenuta krivična dela (neprijavljivanje izvršenja i pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela) Krivični zakonik propisuje tzv. lični osnov isključenja postojanja krivičnog dela. Naime, postoji krug lica za koja se po zakonu smatra da nisu izvršila krivična dela, iako ostvare obleležja tih dela.

Prema članu 332 Krivičnog dela, stav 4 - "za neprijavljivanje krivičnog dela ili učinioca neće se kazniti lice kojem je učinilac supružnik ili sa kojim živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i supružnik nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od njih živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, kao i branilac, lekar ili verski ispovednik učinioca".

"Iz optužnice se vidi da se Radoslavu D. na teret stavlja što nije prijavio krivično delo teškog ubistva Srđana J. - koje je on izvršio zajedno s Dejanom D., i što je sakrivanjem tela Danke Ilić pomogao Srđanu J. nakon izvršenog ubistva deteta. Za iste radnje se sumnjičio i Dalibor D. Međutim, radnje koje se u optužnici stavljaju na teret ocu Dejana D. neodvojive su od dela koje je po optužnici on izvršio. Prijavljivanjem Srđana J., otac Dejana D. ne bi mogao da izbegne da i svog sina de facto ne dovede u ozbiljan rizik od krivičnog progona - od kojeg je i saznao da su Srđan J. i on ubili Danku. Slično je i kod pomoći posle izvršenog krivičnog dela - premeštanjem i sakrivanjem Dankinog tela, koje su po optužnici Dejan i Dalibor D. (sinovi Radoslava D.) prethodno ostavili u napuštenoj kući, Radoslav D. nije pružio specifičnu pomoć Srđanu J. niti 'više' pomoći nego što je bilo potrebno da se od krivičnog progona sačuva njegov sin Dejan D. Na sve ovo je ukazivao i branilac Radoslava D. ali se Viši sud u Zaječaru prilikom potvrđivanja optužnice opredelio za taktiku ignorisanja", ukazuje Ilić.

Dodaje da je "jasno da je nekim delovima sistema vlasti od zakona bio važniji PR i pokazivanje 'snage' države".

"Kao i svaki put kad se tako radi - napravljena je veća šteta od koristi. Mi danas pouzdano ne znamo sudbinu deteta - da li je kidnapovana ili (i) ubijena. Ali znamo da je tokom istrage tog slučaja u policiji svirepo ubijen čovek za kojeg nam je policija tvrdila da je umro prirodnom smrću. I znamo da ubicu/ubice tog čoveka danas štiti sistem. Tačnije, kriminalni deo sistema", zaključuje Vladica Ilić.