Novinar Đorđe Vlajić ocenio je u Novom danu da su dogovorom u Briselu zadovoljne sve tri strane u ovim pregovorima, kao i da sledi ubrzanje u pregovorima između Beograda i Prištine.
Povezane vesti
„Meni se čini da ovaj sporazum koji je prihvaćen u Briselu, posle onog prvog odbijanja, pre svega Kurtijevog, neka varijanta ‘win win win situacije’. Svi su ponešto dobili. Za Srbiju je bitno da će biti tablice i da neće biti kažnjavanja, što bi izazvalo revolt lokalnih Srba na severu. Vlasti u Prištini su dobile to da se širi priča o dijalogu, da se izlazi iz okvira tablica i smirivanju tenzija, a Evropska komisija je dobila to što je na sto stavljen, sada i formalno, francusko-nemački predlog“, kazao je Vlajić.
Dodaje da je mnogo signala iz Brisela koji govore da EU želi da se pregovori ubrzaju, i podseća na dosta zanimljivu izjavu Aljbina Kurtija koji tvrdi da će konačni sporazum biti postignut u martu.
„Ovo je krenulo sada nekim novim tempom, pa dokle će da stigne…“, kaže Vlajić.
Govoreći o registarskim tablicama koje isteknu, ili šta se dešava kada ljudi kupe novi automobil, kaže da će verovatno građani moći automobile da ponovo registruju kao i pre, jer se registracija vrši u centralnoj Srbiji nakon tehničkog pregleda. Međutim, to nije slučaj sa novim tablicama.
„Novih tablica nema. Neko ciničan bi mogao da kaže, da smo posredno, preko tablica, priznali nezavisnost Kosova. Videćemo kako će stvar dalje da se razvija, ali mislim da će ta priča sa tablicama veoma brzo da nestane i ostaće u senci onoga što će se dogoditi kao ubrzanje u pregovorima između Beograda i Prištine“, rekao je Vlajić.
Kaže da ne bi od tablica pravio neku veliku senzaciju, i napominje da je to „paradigma kritične tačke na kojoj se nešto pomerilo, kada je reč o pregovorima o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine“.
„To je tačka na kojoj je prelomljeno da će sada da se ubrzaju pregovori , i momenat u kome je taj francusko-nemački predlog stavljen na sto kao okvir“, napominje Vlajić i izražava nadu da će javnost u narednom periodu dobiti više informacija o sadržaju tog predloga.
Konstatuje da je Zapadu bitno da Kosovo dobije priznanje o nezavisnosti Kosova, kao i stolicu u Ujedinjenim nacijama i nesmetan pristup meeđunarodnim organizacijama.
Evroskepticizam logična posledica puta ka EU kome se ne vidi kraj
Komentarišući pad zainteresovanosti građana Srbije pristupu Evropskoj uniji, navodi da je to logična posledica puta ka EU kome se ne vidi kraj.
„Vlast, pogotovo ova od 2012. godine, se ne trudi da ubrza reformu društva. Sa druge strane, evropska birokratija je neka vrsta saučesnika ovde. Njima treba ovakva vlast kakva je, neko da ne pravi mnogo talasa na Balkanu… Evropski političari nisu uravnoteženi u odnosu prema Srbiji. Sa jedne strane imamo Evropsku komisiju koja šalje određene signale, a imamo i Evropski parlament, koji nije mnogo obavezujući, ali šalje ozbiljne političke signale, kao i čitav niz premijera i vlada koje se drugačije ponašaju i šalju različite političke signale“, kaže Vlajić.
On je podsetio da smo od pada Miloševića imali procene da Srbija može da postane članica Evropske unije u razumnom roku, dok sada imamo samo obećanja da je zapadni Balkan na vrhu liste prioriteta Evropske unije, i ništa više.
„To je dosta maglovita priča i ljudi ne vide perspektivu u skorom vrmenu da će Srbija postati deo EU. Ali, ne zbog toga što će ona formalno postati članica, što će dobijati benefite, nego da se promeni sistem vrednosti i način života u ovoj zemlji. Da mladi ne beže odavde, da ovo postaje prijatno mesto za život, da ljudi postanu srećni, kao u Danskoj na primer. A to je jedan od ključnih elemenata tog evroskepticizma. Jer, šta je budućnost u ovoj državi“, zapitao je Vlajić.
Gost N1 je ocenio da u Srbiji vlast konstantno manipuliše građanima i jako se služi njihovim strahom.
„Ona generiše strahom među ljudima. Strah od sutra, strah od promene, strah od sebe… Može da ih satanizuje, da ih izvuče na stub srama optužbama i blaćenjem, i da ih potroši kao jednu od epizoda u sopstvenom opstanku i sopstvenom trajanju. I to je to što nije dobro, i što razara društveno tkivo“, zaključio je Vlajić.
Komentari ()
Vidi sve komentare