Vlajić: Usuđuju se da barataju periodnim sistemom, a nisam siguran da bi mogli pravilno da izgovore azbuku

Vesti 10. okt 202417:49 13 komentara

Novinar Đorđe Vlajić izjavio je u emisiji N1 Studio Live da se "izvrnula uloga parlamenta". "Ovaj parlament se ne ponaša kao kontrolni mehanizam, nego kao neka vrsta proširenog organa SNS", smatra on. Kako kaže, nismo prisustvovali raspravi o tome šta bi rudarenje litijuma moglo da znači Srbiji.

Govoreći o tome šta smo videli poslednjih dana u Skupštini, kaže da su „poslanici, pogotovo iz vladajuće koalicije, se uglavnom ponašaju, bar onaj deo koji je bio aktivan na sednici, radili ono što inače rade“.

„Nije bitno kakva je tema, mnogo je važnije od te teme da se suprotna strana izvređa, dehumanizuje, predstavi kao neko ko radi protiv interesa države, ko je nedostojan prilike da učestvuje u odlučivanju o važnim stvarima u državi“, kaže on.

Ističe da je predsednica Skupštine Ana Brnabić „bila najglasnija“.

Pročitajte još

„Najčešće se javljala, i to iz poslaničke pozicije, mada i dok je sedela na mestu predsedavajućeg je bila aktivna u onemogućavanju neke razumne debate. Ministarka Dubravka Đedović Handanović se ponašala, meni se čini, kao da je ona nadređena parlamentu i da parlament treba nju da sluša i da je ona ta koja treba da upravlja onim što se dešava u parlamentu o temi za koju je navodno kvalifikovana“, kaže on.

Dodaje da se „izvrnula uloga parlamenta“.

„Ovaj parlament se ne ponaša kao kontrolni mehanizam, nego kao neka vrsta proširenog organa SNS, deo transmisije vlasti Aleksandra Vučića, neka situacija u kojoj postoje neki nezvani gosti koji kvare idilu, tako da ih treba dehumanizovati i predstaviti javnosti kao nekoga ko je nedostojan brige o Srbiji“, kaže on.

Kaže da se ministarka „potpuno uklopila u matricu ponašanja ljudi koji su u SNS“.

„Rezolutno, manjak argumenata i manjak znanja se nadoknađuje agresivnošću. Meni je bilo zanimljivo, ovih dana da slušam neke pokušaje poslaničkog baratanja, pogotovo iz vladajuće koalicije, Mendeljejevljevim periodnim sistemom. Ozbiljno se začudim, da se usuđuju ljudi da barataju Mendeljejevljevim sistemom, a nisam siguran da bi mogli da do kraja pravilno izgovore celu azbuku. Neki paradoksi koji su potpuno besmisleni. Nismo prisustvovali raspravi o tome šta bi rudarenje litijuma moglo da znači Srbiji“, kaže on.

Prema njegovim rečima, to je „dugo gledana politička matrica u Srbiji“.

„Jedan od načina da se obesmisle važne stvari i rasprava o važnim stvarima koje određuju kako će ova država da izgleda i kako da se razvija. Slika u kojoj je nebitno šta je istina, nego je važnije šta vlast odluči da je istina. Proverena matrica, teme se obesmišljavaju, ključna pitanja za funkcionisanje ove države se obesmišljavaju, živimo u društvu koje svakako može da se nazove hibridna demokratija, kleptokratija, ali meni se čini da živimo u društvu koje klizi u neku vrstu feudalizacije. Građani postaju podanici, podanici nemaju pravo glasa, ni o čemu ne odlučuju, njihovo je da pokušaju da prežive u ambijentu u kom se nalaze“, kaže Vlajić.

Pojam struke je, kaže, „obesmišljen onog momenta kad je vlast počela da se ponaša tako da je struka važna samo u segmentu u kom je podržava“.

„Kao da smo zaboravili da je SANU napravila ozbiljan naučni skup o litijumu i rudarenju litijuma ovde. Najviša naučna institucija u Srbiji je jasno rekla, to nisu ad hoc amateri ili neki priučeni naučnici ili neko ko se predstavlja kao stručnjak, to su akademici, vrlo poštovani u svetu, velikog ugleda u struci kojom se bave, jasno su rekli da je to pogubno po ovu državu, ali ih je onda vlast proglasila za grupu senilnih staraca, time se jasno opredelila u tome ko je za nju struka, a ko nije i šta ona očekuje od struke“, kaže on i dodaje da će „Vučić i njegova ekipa dovesti tu struku koja će da potvrdi to za šta se oni zalažu, to će biti osnov za njihovu konačnu odluku, koju će objaviti“.

Prema njegovim rečima, „podrška ambasadora ovom projektu je ‘politička oblanda za ekonomski interes'“.

„Nije samo Kristofer Hil rekao da je to nešto što je dobro, nego i ambasadori Britanije, Australije, Nemačke. Čitav niz zemalja koje su zainteresovane za rudarenje litijuma u Srbiji, jer bi im to odgovaralo iz nekih njihovih razloga. Vrh države se ponaša kao lobista te vrste priče, lobista litijuma. Ovde se pod oblandom zaštite istraživanja rudarskih i geoloških proturaju razne priče“, kaže.

Mišljenja je da otpor građana nije uzaludan, da ta energija šalje neku poruku.

„Rekao bih da taj otpor rudarenju litijuma nije besmislen, on zadržava vlast od nekog bržeg odlučivanja o tome, jer sve što je do sada vlast uradila upućuje na činjenicu da je odluka već donesena, samo se čeka da se obznani. Međutim, otpor aktivista je neka vrsta preporuke, to je situacija u kojoj se lomi ruka, ko će da izdrži više. Granični momenat je, prema mom sudu, upotreba sile prema ljudima koji demonstriraju. Ove izmene KZ mi govore da će vlast pooštriti mere, odnosno ponašanje prema političkim protivnicima i onima koji se suprotstavljaju njenoj politici, pa i na planu ekologije“, kaže on.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare