"Vlast nije osetljiva na demokratiju": Prvih šest meseci rada Vlade Srbije

"Nivo administrativnih kapacita Srbije za pregovore je znatno lošiji u poslednjih deset godina nego pre toga, kada je postojala Kancelarija za evropske integracije i kada je postojao institucionalni okvir koji je obuhvatao pregovarački tim Srbije za pregovore sa Evropskom unijom, u kom su sedeli ljudi čija smo imena i vrlo zavidne biografije znali", rekla je Dragojlović.

Bez administrativnih kapaciteta je vrlo teško govoriti o perspektivi daljeg puta Srbije ka EU, smatra ona.

Profesor Vuković smatra da neke probleme sa kojima se srpsko pravosuđe suočava, ova reforma ostavlja netaknutim.

"Reforma pravosuđa pokazuje da je reformatorski potencijal Evropske unije vrlo ograničen. Ovo je jedan tipičan primer kako se reforme svode na reforme institucionalnog okvira. Nekada savršen zakonski okvir ne funkcioniše, zato što političari mogu kršiti zakon, a da za to negde ne plaćaju cenu. Neko mora da im uspostavi cenu kršenja zakona. Mi ovde imamo set ustavnih promena koje, uslovno govoreći, ispregovaran sa EU čiji je cilj da smanji uticaj izvršne vlasti na proces imenovanja sudija", kazao je on.

Vuković objašnjava da pravosuđe nije privlačno za dobre studente.

"Dobri studenti sa visokim akademskim uspesima idu u advokaturu, studenti sa manjim prosekom biraju pravosuđe ili se pravosuđe bira kao druga ili treća opcija. Pravosuđe ima krizu legitimiteta. Građani Srbije imaju veoma nisko poverenje u sudove, tužilaštvo i policiju, mnogo manje nego što je to slučaj u nekim drugim evropskim zemljama", zaključuje Vuković.

Ističe kako sudije i tužioci takođe pokazuju visok stepen nezadovoljstva i nepoveranja u sistem u kojem rade i da u neposrednoj budućnosti nije moguće napraviti nezavisno sudstvo.

"Mnogo veću pažnju treba posveti političkom izbornom sistemu unutar koga se može staviti brana nezavisnom pravosuđu, a to Visoki savet sudstva sigurno neće", konstatuje.

Dragojlović: Srbija bez strategije za spoljnu politiku

"Srbija nikad nije imala strategiju spoljne politike kao usvojen strategijski dokument", navela je Nataša Dragojlović.

Objašnjava da se 15 godina zagovara donošenje strategijskog dokumenta o spoljnoj politici i da on i dan danas ne postoji, i dodaje da "to ne znači da mi nemamo spoljnu politiku i to ne znači da nema strategije, ali tog dokumenta nema pomoću koga bismo mi kao građani shvatili u kom smeru ova zemlja ide".

Iz zemlje odlaze niže i srednje kvalifikovani radnici navodi Vuković i dodaje da se menjaju obrasci odliva mozgova, odnosno da se menja format migracija.

"Odlaze srednje i niže kvalifikovani radnici čije su plate u Srbiji relativno niske, a razlika između njihovih plata u Srbiji i recimo Zapadnoj Evropi je dovoljno velika da predstavlja podsticaj za migracije", kazao je on.

Menja se i format migracija. Pa tako nisu više dominantne trajne migracije, nego ljudi odlaze i vraćaju se, objašnjava profesor Vuković i dodaje da su "osnovni razlozi migracija ekonomski".

Gajić: Smanjen životni standard kao posledica inflacije

"Kao posledice visoke stope inflacije imamo smanjene životnog standarda, jer iako plate rastu, ne rastu sve podjedanko. Najviše su pogođeni oni koji imaju fiksna primanja, kao što su penzioneri, ljudi koji imaju socijalna primanja poput dečijeg dodatka i socijalne pomoći, jer su ti iznosi fiksirani i menjaju se jednom godišnje rebalansom budžeta", objašnjava Mihajlo Gajić iz Libeka.

On ističe da su ljudi koji rade u javnom sektoru prošli nešto gore u odnosu na ljude koji rade u privatnom, jer, kako navodi, u privatnom sektoru dolazi do rasta plata više nego što je rast inflacije.

Kupovna moć i plata od hiljadu evra

Gajić pojašnjava i da plata od hiljadu evra predstavlja monetarnu iluziju novca.

"Nama suma od 1.000 evra deluje u glavi jako primamljivo, a glavno pitanje je kolika je kupovna moć tih 1.000 evra. Da su cene ostale na nivou na kom su bile pre dve godine, plata od 1.000 evra bi imala mnogo veću kupovnu moć nego što ima danas", smatra Gajić.

"Drugim rečima, kada mi dođemo do te obećane plate od 1.000 evra, kupovna moć će biti znatno manja, kao sadašnjih 700, 750 evra", zaključuje.

O odnosu Vlade prema medijima

Kada je reč o odnosu Vlade prema medijima, profesor Vuković navodi da kvalitet demokratije opada, a samim tim opada i kvalitet javnog dijaloga.

"Mi prosto u društvu imamo jednu vrstu medijskog duopola. Sa jedne strane imate RTS, Pink, Happy, sa druge strane N1, Novu, Danas. Unutar svakog od ovih polova medijske scene, kako analize pokazuju, ne postoji medijski pluralizam. Ali na nivou ukupne medijske scene vi možete čuti suprotstavljene glasove. Problem je što unutar tih blokova nemate medijski pluralizam", smatra Vuković.

Profesor ističe da je Vlada nespremna da uđe u društveni dijalog.

"Naša vlast je ne preterano osetljiva na demokratiju, na toleranciju, na razmenu mišljenja i na neku vrstu normalizacije neslaganja u društvu", zaključuje Vuković.