Vlast obećava bolji kvalitet vazduha, građani saglasni – nešto mora da se uradi

Prvi izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji izrađen je 2011. godine - jedanaest godina kasnije usvojen je i Program zaštite vazduha do 2030.godine. U međuvremenu je vazduh postao zagađeniji. Međuresorna radna grupa za unapređenje kvaliteta vazduha kojom predsedava predsednica Vlade Ana Brnabić se danas, nakratko sastala.

Kvalitet vazduha u Srbiji ponekad može da se vidi golim okom. A prestonica Srbije je više puta bila na vrhu tragične liste najzagađenijeg grada.

Malo ko od građana ne misli da nešto mora da se uradi:

Povezane vesti

„Isključiti saobraćaj u centru grada“.

„Prvo je potrebno da se taj problem ozbiljno shvati. Ne da se shvati samo kao neka poštapalica kada je potrebna za široke narodne mase da se pridobije neka naklonost. Drugo, potrebno je rešiti toplane. Ima i tih individualnih kotlarnica, ali mislim da one nisu tako dominantne“.

„Pod jedan – što više električnih automobila“.

„Ja sam tek kada sam došao u Beograd prvi put čuo da nekako mere zagađenje vazduha. Jer na primer u Moskvi, nikada nećete čuti nikakvu procenu kvaliteta vazduha. Mislim da bi tamo vazduh bio gori, jer ima puno industrije i komanija za paljenje smeća“.

„Nisam za to stručan, ali nešto mora da se uradi. Ovo je neizdrživo“.

Neke mere jesu tokom godina preduzimane, no njihov se efekat za sada ne vidi, kaže Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije.

„U periodu od 2011. do 2021. godine, svih godina je vazduh, posebno na mestima gde se mere suspendovane čestice, a to nisu sva merna mesta, ocenjen kao loš. U najkraćem, mi bi mogli da otpevamo pesmu Bajage „Godine prolaze, a mi stojimo. Godine prolaze, a mi gledamo“, kaže Lekić.

U decembru je Vlada usvojila Program zaštite vazduha do 2030. koji podrazumeva mere i akcioni plan kako bi se prepolovila emisija zagađujućih čestica. Zakoni su u suštini već tu.

„Postoji evropska regulativa koja je već preneta u našu regulativu, koju treba beskompromisno i što pre, da ne kažem momentalno, primeniti. To su mere koje se odnose na građanstvo, na zamenu starih ložišta, na subvencije za zamene kotlarnica. Takođe, postoji jedan deo koji se odnosi na saobraćajna vozila. Dakle, to je jedan konglomerat mera koje sve moraju istvoremeno, i jedan duži period vremena da se primenjuju da bi mi videli rezultat“, dodaje Lekić.

Cena? 2,6 milijardi evra do 2030. godine koju će najpre platiti privatni sektor i stanovništvo, jer bi visina javnih investicija bila bi oko 417 miliona evra. U međuvremenu se ponovo aktivirala Međuresorna radna grupa za kvalitet vazduha koja je sa novom vladom dobila i nova lica. Lekić se nada da su se sastali kako bi koordinisali implementiranje i donošenje mera.