Vlast predstavlja nova izborna rešenja, opozicija i nevladin sektor se povukli: Privid demokratije ili korak ka reformi?

Ostalo je praznih stolica u maloj skupštinskoj sali jer se većinski opozicija nije pojavila na javnom slušanju o Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku. Pa je vladajuća stranka, kažu, unapređena rešenja predstavila skoro među svojima, pred ministarkom državne uprave, ponekim stranim diplomatom i medijima.

Komisija za reviziju biračkog spiska imala bi 10 članova, pet iz redova vlasti, tri iz opozicije i dva iz nevladinog sektora.

"Komisija bi imala ovlašćenja da ima kompletan uvid u čitav birački spisak, da radi na reviziji biračkog spiska i da nadležnim organima, ukoliko ima pitanja ili su potrebna dodatna pojašnjenja, zatraži dodatne informacije od svih nadležnih organa", izjavila je Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije.

Možda na papiru zvuči kao da ima velika ovlašćenja ali suštinski ovakva komisija, prema mišljenju pravnice i članice RIK-a Sofije Mandić, neće doneti boljitak u izbornom procesu.

"Komisija koja se zove - komisija za reviziju biračkog spiska, suštinski ne može da interveniše u birački spisak i to su ona čuvena izvršna ovlašćenja. Ona konstatuje, o tome izveštava, a onda se zapravo taj izveštaj gubi u bespućima skupštinskih odbora i plenuma", kaže Sofija Mandić, članica RIK-a.

Tvrdi vladajuća stranka da su ovakva rešenja kompromis prema opoziciji, a koja je uz nevladine organizacije odavno napustila radnu grupu, videvši da tu nema ništa od onog što joj ime kaže - pobošljanja izbornih uslova.

"Ovo što mi imamo je privid demokratije i privid normalnih izbornih uslova. Ovo se jedino i isključivo radi da bi se SNS obratio svojim glasačima i rekao - evo vidite mi sve radimo, mi radimo na dijalogu mi popravljamo izborne uslove, a što apsolutno nije tačno. Pod Aleksandrom Vučićem i SNS-om nikada neće biti demokratskih izbora", smatra Danijela Nestorović, iz Ekološkog ustanka.

Nema vlast nameru da zakonski ograniči svoj uticaj u procesu izbora pa su, podsećaju iz CRTA, i novim predozima ostali nerešeni najveći problemi, od pritiska na birače, nekažnjivosti u izbornom procesu i medijske neravnopravnosti.

Za vlast je bio neprijhvatljiv i predlog eksperata da, oni kao i opozicija i nevladin sektor, imaju isti broj članova u komisiji, po troje.

"Mislim da je vladajućim strankama bilo najvažnije da postoji proces, da postoji priča o nečemu. Da se kao o nečemu razgovara, a bez bilo kakvog zaista efikasnog, efektivnog, primenljivog rezultata", kaže Pavle Dimitrijević, iz CRTA-e.

Dok ne bude rezultata i izbornih zakona za koje će osim javnosti i ODIHR dati zeleno svetlo, dok ne bude izbora Saveta REM-a - ne po volji vlasti, već pre svega po stručnosti, nema ni otvaranja klastera tri.

Mada je mereći šta je za vlast važnije, moguća pobeda na nekim narednim izborima pod njihovim uslovima ili nastavak evropskih integracija, jasno šta im je važnije.