Nije novost da se voće i povrće iz Srbije vraća iz zemalja koje su želele da ga uvezu. Još 2018. godine kamion hladnjača sa voćem vraćen je Srbiji iz Rusije. Ruska Federacija je tada privremeno zabranila uvoz voća iz Srbije, a ovog puta na udaru su se našle breskve i kajsije, nakon što je ruska služba za fitosanitarni nadzor utvrdila da su plodovi zaraženi monilinijom.
Od 2023. kreće prava epidemija. Prvo su početkom jula te godine sa granice sa Slovenijom vraćene breskve proizvedene u Srbiji, zbog visoke koncentracije pesticida hlorpirifosa.
Ubrzo nakon toga, početkom avgusta, tovar srpskog čipsa sa ukuskom paprike vraćen je iz Hrvatske, jer je sadržao visok nivo kancerogenog akrilamida. Proizvod je tada uništen. Inače, akrilamid se obično nalazi u hlebu, prženom krompiru, čipsu, žitaricama za doručak, keksima, krekerima i kafi. Kako je saopštila Hrvatska agencija za hranu, procenjuje se da njegovo prisustvo u hrani može povećati rizik od razvoja kancera svim starosnim grupama.
Nedugo zatim, takođe u avgustu, sa hrvatske granice vraćene su i breskve u kojima je pronađeno više pesticida nego što je dozvoljeno. Iako konkretna opasnost nije navedena, zapisano je da je tovar iz Srbije „potencijalno rizičan“.
Krajem avgusta, opet hlorpirifos sa granice sa Hrvatskom, zbog ostataka ovog pesticida i potencijalnog rizika po zdravlje, vraćene su i šljive iz Srbije. Pronađen pesticid jako je opasan po zdravlje ljudi, a pogotovo dece, potvrdili su iz Evropskog sistema za brzo uzbunjivanje u trgovini hranom.
I opet hlorpirifos, početkom septembra isto 2023. godine inspekcija je na graničnom prelazu sa Crnom Gorom – Dobrakovo, sprečila uvoz skoro deset tona breskvi i nektarina iz Srbije. Ovaj pesticid je zabranjen u Crnoj Gori.
Negugo zatim, već sredinom septembra, Evropski sistem za brzo uzbunjivanje u trgovini hranom objavo je da su sveži krastavci iz Srbije predviđeni za tržište Slovenije zaustavljeni na granici. Kako se navodi na njihovom sajtu, u njima je pronađen fungicid metalaksil, a nakon kontrole na granici odlučeno je da se krastavci unište. Iako fungicid metalaksil nije naznačen kao opasna supstanca, u pošiljci se našla veća koncentracija od dozvoljene.
Isti trend nastavljamo i ove godine. U martu 2024. zbog prekoračenja dozvoljene količine pesticida, Holandija je sa tržišta povukla smrznute višnje poreklom iz Srbije. Ovog puta, reč je o pesticidu dimetoatu koji je, kako se navodi, otkriven u većoj količini od dozvoljene. Kontrolu voća je, prema podacima Evropskog sistema za brzo uzbunjivanje, uradio sam proizvođač.
Rizik po zdravlje potrošača je definisan kao „ozbiljan“. Pesticid pronađen u srpskim višnjama u Holandiji u našoj zemlji zabranjen je već pet godina.
I šta se dešava sa tovarima voća koje je vraćeno, da li se uništava ili se prodaje na domaćem tržištu, odgovor je jednostavan i po građane ne baš povoljan – ako je konkretni preparat dozvoljen u Srbiji, vraćeni proizvodi mogu da se dalje prodaju ovde.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare