Profesorka Medicinskog fakulteta u penziji, pulmolog Dragana Jovanović napravila je kratak vodič za obolele od kovida 19 na osnovu koga oni mogu da procene sopstveno stanje i da se jave lekaru na vreme. Danima se ispred kovid ambulanti beleže redovi, u kojima su i oni koji osećaju najblaže simptome, a kojima bi vodič mogao da pomogne.

„Pacijenti koji stoje u redovima duže vreme, satima, u većem su riziku, i ako nemaju kovid, da obole. Najprikladnije bi bilo da se prva trijaža vrši telefonom, da ljudi mogu da nazovu umesto da dolaze direktno u ambulantu“, objašnjava profesorka Jovanović za N1.

Lekari, ili čak studenti medicine, bi, kako kaže, na osnovu simptoma mogli pacijentima da zakažu PCR i laboratorijsko tesiranje, ili, ukoliko je potrebno, ambulantni pregled.

Jovanović poručuje da ako su simptomi diskretni i podsećaju na prehladu, nema razloga da se odmah ide u dom zdravlja i može se eventualno privatno uraditi test na koronavirus.

Ako se jave gubitak čula ukusa i mirisa intenzivna glavobolja, kašalj, malaksalost, verovatno je reč o infekciji koronavirusom, navodi sagovornica N1.

Jovanović poručuje i da bi starije osobe, kao i one koje imaju kardiovaskularna oboljenja, oboljenja disajnih puteva, sistemske bolesti, maligne bolesti, u slučaju zaraze koronavirusom, morale odmah da se jave u dom zdravlja, čak i ako imaju blage simptome.

Kada je reč o zaštitnim maskama, sagovornica N1 preporučuje N95 i N98 maske, jer hirurška maska, kako kaže, od zaraze omikron sojem štiti samo pet do sedam procenata.

Ceo vodič za obolele od kovida 19 profesorke Jovanović možete pročitati u nastavku:

JEDNOSTAVNE MERE UNAPREĐENJA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE U DOBA OMIKRON SOJA

Neki sada vec ranije predloženi principi ambulantnog pristupa pacijentu sa COVID-19 infekcijom bi mogli da rasterete preveliki pritisak na kovid ambulante, smanje ogromno opterećenje zdravstvenog kadra, a ujedno bi i doprineli boljoj, sistematičnoj inicijalnoj proceni stanja zaraženih ljudi, dakle boljoj trijaži, a time i adekvatnijem terapijskom pristupu uz bolje praćenje dinamike nalaza.

-Telefonska trijaža i kontrole mogu da zamene nepotrebne posete lekaru za značajan procenat zaraženih osoba, i tako izbegnu dodatna opterećenja za već preopterećen zdravstveni sistem; izbegle bi se time i posete lekaru koje uglavnom podrazumevaju da pacijent ide javnim prevozom, retko privatnim ili hitnim, čime potencijalno izlaže druge osobe virusu, a naročito pošto puno njih ispred COVID ambulante satima čekajuci na pregled, pritom dodatno izlažuci virusu i lekara i zdravstvenog radnika.

Obuka i angažman brojnih nezaposlenih svrsenih studenata medicine, dakle lekara sa biroa za zapošljavanje (samo u Beogradu je nekoliko stotina njih), za pravilnu telefonsku trijažu pacijenata koji bi se javljali sa tegobama, kao i za praćenje dinamike stanja zaraženih i njihovih nalaza, značajno bi unapredila rad zdravstvenih službi sa kovid obolelima, a uz značajno smanjenje opterećenja zdravstvenog kadra, a pre svega smanjenje redova ljudi koji se smrzavaju čekajući po više sati na mrazu.

Ovim konkretnim koracima bi se omogućila bolja trijaža, telefonsko zakazivanje potrebnih pregleda počev od ambulantnih pregleda u slučaju da se ispostave potrebnim/neophodnim za neke pacijente, ali i zakazivanje npr. testova u cilju potvrđivanja zaraženosti, snimanja pluća kada je to indikovano, kao i uobičajenih potrebnih analiza krvi. Time bi se omogućilo i praćenje stanja telefonskim putem za sve zaražene kod kojih je to opravdano, bez nepotrebnih dolazaka do kovid ambulante sa čekanjima viđe sati pri hladnom, mrazovitom vremenu.

-Efikasna samoprocena. Drugi deo tih preporuka iznetih još 2020. godine koje su mogle već biti realizovane, jeste obuka ljudi preko medija (umesto nekih reklama npr.) o vrlo jednostavnim, ali efikasnim instrumentima samoprocene, što bi podstaklo i njihovo korišćenje. Pre svega bi zaraženi znali dovoljno o svim rizicima za teži oblik oboljenja, što još uvek nije slučaj, pa bi to bila jedna od bitnih informacija za lekara koji vrši telefonsku trijažu, pored simptoma bolesti i samoprocene njihove težine. To bi ujedno značilo koordinisan pristup zasnovan na individualnom riziku, težini simptoma i toku bolesti. Edukativni materijali, uključujući instrumente samoprocene, mogli bi pomoći pacijentu i da odluči da li mu je potrebna medicinska procena.

Ovaj pristup je sad već široko zastupljen sa COVID pacijentima u više zemalja Evrope i sveta, i dodatno naglašava sprečavanje transmisije infekcije, očuvanje inače limitiranih resursa (uključujući i testove i opremu) i smanjuje opterećenje na već preopterećen zdravstveni sistem.

-Nošenje adekvatnih maski kao jedna od najvažnijih protivepidemijskih mera u doba omikron soja virusa

Iznenađuje cinjenica da se kod nas ali i u nekim drugim evropskim zemljama ne poklanja dovoljna pažnja vrsti zaštitnih maski koje se koriste kao inače jedna od osnovnih protivepidemijskih mera. Slobodna procena bi bila da oko 90% ljudi koje vidimo nose tzv. hirurške maske, često čak spuštene ispod nosa.

Da podsetimo na činjenicu da tzv. hirurške maske imaju stepen zaštite samo oko 7% pa tako ustvari vrlo malo štite od prodora virusa, za razliku od N95 ili još bolje N98 maski koje imaju upravo taj procenat zaštite, dakle 95% i 98%. Dakle, u ovom talasu epidemije dominantno omikron sojem virusa koji se izvanredno brzo širi, svakako nošenje hirurške maske značajno doprinosi lakšem širenju virusa. Nažalost se to nije nikako ni pominjalo, naročito pred praznike kao upozorenje. Sve je eventualno ostalo na savetima kompetentnih stručnjaka samo osobama iz njihovog ličnog okruženja.

Ono što jeste činjenica, da maske N95 nisu ni približno više skupe za građane, a naročito za penzionere, kao što je to bio slučaj na početku epidemije kod nas 2020. Sadašnja cena dobrih maski je pristupačna široko. Ali, verovatno zato što se to ne ističe uopšte pri brojnim pojavljivanjima nas lekara u javnosti, građani ni ne razmišljaju o tome da bi ipak morali da nose maske N95, naročito u ovom periodu rapidnog širenja omikron soja virusa.

Postavlja se i pitanje da ako neki i nemaju dovoljno sredstava za kupovinu kvalitetnih maski, zašto se ne bi takve maske delile starijim ljudima, penzionerima sa manjim penzijama i radno sposobnim nezaposlenim osobama kao i zaposlenim sa nižim primanjima. To bi moglo doprineti značajno smanjenju širenja virusa.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.