Vojislav Stevanović: Budžet populistički, najveći broj ljudi živi „od ruke do usta“ – to je preživljavanje

Vesti 12. okt 202311:11 > 11:21 5 komentara

Novinar TV N1 Vojislav Stevanović ocenio je da je predviđeni budžet za 2024. godinu populistički i da većina građana preživljava od plate do kraja meseca.

„Jeste, populistički je (budžet). I ranije je svaki bio na svoj način. Svaki budžet je tu služio. Nije bio zacrtan zakon, nego se više manje davalo i nekome kome baš i nije moralo. Imali smo situacije da smo iz države dali obilate subvencije za firme koje su bile propale devedesetih, za javna preduzeća. Imali smo situacije da se zavuče ruka u tja ćup i da se da 20 ili 10 hiljada. Što ne znači da ne znači (građanima). To da se razumemo. To je izuzetno važna i osetna pomoć za ljude koj će taj novac dobiti. Mnogo bi bolje bilo da  je ona boilje usmerena“, napomenuo je Stevanović u emisiji Iza vesti.

Podvlači da smo uvek imali politike koje su ozbiljni ljudi, ekonomisti savetovali, pa zato i dan danas pričamo o nekim stvarima od pre 30 ili 40 godina.

Upitan koliko je ovaj predviđeni budžet različit u odnosu na prethodne, odgovara: „Različit je u tome što je predviđen fiskalni deficit koji je, kako kaže i Fiskalni savet, razuman, i što postoji trend smanjenja tog deficita. Ono što se meni čini iz ovog budžeta jeste da će ekonomska politika biti takva da će vlada raditi isto što je radila i do sada. Dakle, ekonomska politika će se voditi na jedan isti način. Što svakako znači da bi moglo da nam bude bolje, ali nije ni loše kako je moglo da ispadne“, rekao je Stevanović.

Smatra da bi dobar zaokret u planiranju budžeta bilo „masovno ulaganje u prosvetu“, ali ne na taj način da 90 odsto ulaganja ode u plate.

Pročitajte još

Smatra da se u planiranom budžetu nije toliko toga menjalo u odnosu na prethodne budžete, a da je nama potrebno ulaganje u prosvetu na način na koji to rade druge zemlje, kao i da je Finska najbolji primer u ulaganju države u prosvetu.

„Pitanje je šta će da razvija predviđeni budžet. U ovom budžetu je predviđeno 600.000 milijardi dinara kapitalnih investicija, a to je više nego prošle godine.To je u redu, i treba da se ulaže. Ali, pitanje je, ako je to razvojni budžet i ako se ulaže u razvoj – gde je taj razvoj? Zašto nemamo rast? Zašto se ne prati i rast BDP-a? Zato što je očigledno da ne ulažemo u nešto što donosi profit“, kaže on.

Upozorava da plan budžeta može mnogo da se razlikuje od izvršenja tog budžeta i da treba očekivati rebalans, gde se konstatuju odstupanja, kao što smo imali prethodni dan.

„To je loše, dobro je isplanirati i držati se nekog plana“, konstatuje Stevanović.

Podseća da je budžet zajednička kasa građana i da to nije novac koji nastaje, „već se nekome uzme“.

„Vi uzmete jedan dinar nekome, da biste ga dali drugome. Taj dinar koji date, morate dobro da obrazložite da će biti dobro upotrebljen, bolje od onoga od koga ste ga uzeli“, ukazuje novinar N1.

Ističe i da građani naporno rade, kako bi deo zarade otišao u budžet i da to nikako ne znači „arčenje novca“.

„A mi imamo budžet, dođe završni izveštaj, nakon kojeg ni Fiskalni savet ne može da utvrdi gde je potrošeno pola milijarde. A ne može da utvrdi zato što su to tajne investicije, koje nisu u oblasti vojne industrije,gde stvarno mogu da postoji obrazloženje“, kaže Stevanović.

On je govoreći o inflaciji, ukazuao da usporavanje inflacije ne znači da će proizvodi pojefitiniti, već da im verovatno neće više toliko rasti cena.

„Neće više mleko da bude 80 dinara, ali je pitanje da li će da ode do 300, ili će da se zadrži na 210“, kazao je on.

Ilustrujući situaciju u kojoj se nalazimo, on je naveo da se kafa u prodavnicama nalazi iza prodavačice, a da sardine „pište“, što znači da postoje ljudi koji su dotle došli da te proizvode „sklone“ u svoj džep.

„Najveći borj ljudi živi ‘od ruke do usta’. Znači, ja dobijem i odnah to potrošim do kraja meseca. To je preživljavanje, tako ljudi kod nas žive. I onda ih neko ubeđuje da je to dobro. Nije dobro, već je bolje nego što smo juče. Ako danas imam 250, a juče sam imao 200, to je bolje, ali nije dovoljno dobro. To je zbog čega ljudi imaju osećaj da im je loše. Stalno ih neko ubeđuje da im je dobro. Nije im dobro. Oni hoće više, imaju pravo na više i znaju za više“, zaključio je Stevanović.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare