„Vojnici na sve strane, u crnim uniformama“: Hodočasnica koja je bila u manastiru tokom sukoba

Vesti 26. sep 202320:56 84 komentara
Tanjug/Kosovo Government via AP

"Naravno da me je bio strah, ali smo se držali, bili smo prilično zabrinuti, bili smo tužni. To veče smo spavali na podu, jer gore se nije moglo otići, zbog pretresanja svega toga što je tamo ostalo", priča hodočasnica koja se iz Banjske vratila u Novi Sad.

Grupa od pedesetak vernika iz Novog Sada, koja se našla u središtu sukoba u mestu Banjska, vratila se sinoć u Novi Sad.

Vernici, među kojima je bilo i dvoje maloletne dece, zatekli su se u nedelju u manastiru Banjska kada je došlo do sukoba maskiranih napadača i Kosovske policije.

Hodočasnica koja je želela da ostane anonimna kaže da nisu očekivali da će se sve to desiti, kao i da je ranije tamo odlazila.

„Jedan monah nam je rekao da se nikada nije ranije desilo nešto ovako. I on je bio uplašen, radilo se o jednom starom monahu. Mogu reći da smo mi ovako dosta bili hrabri, pošto smo se zatekli u svemu tome. Mi smo spavali i u tri sata ujutru smo čuli pucnje i to je baš bilo jako intenzivno, ja sam skočila odmah i obukla se do cipela, kao vojnik. Mnogi su se, kada je to malo prestalo, samo okrenuli i nastavili da spavaju, bilo nas je više u sobi. Ja više nisam mogla da spavam, zato što sam ja to sve malo drugačije shvatila, znate vi šta je to da čujete pucnje, pa ne slušam ja pucnje redovno. Spremila sam torbu i sve stvari… To je trajalo dugo, do pola šest okvirno, onda su nam rekli da brzo ustanemo i da odlazimo. Otišli smo u crkvu, ja sam kod kapije ostavila svoje stvari, imali smo liturgiju i liturgija je bila divna, plakala sam tiho, jer mi je zaista bilo teško, ali sam znala da to mora nekako da se sredi. Verovala sam“, priča ona.

Dodaje da su, kada se liturgija završila, otišli u trpezariju, jer nisu smeli nigde dalje.

„Vojnici su bili na sve strane, u crnim uniformama, a ispod prozora su bili sa blindiranim kolima, svi su bili u crnim uniformama, ali ja stvarno ne razlikujem ni ko je iz KFOR-a, ni ko je ko. Naravno da me je bio strah, ali smo se držali, bili smo prilično zabrinuti, bili smo tužni. To veče smo spavali na podu, jer gore se nije moglo otići, zbog pretresanja svega toga što je tamo ostalo. Sutradan su nas ispitivali, ne sve, nego samo nekoliko njih. Mene nisu. Uglavnom muškarce i sveštenika i par još ljudi, to je dosta brzo prošlo. Rečeno je da je sve u redu i mi smo krenuli napolje sa torbama. Takođe mi je rečeno da ja mogu da odem po torbu koja je ostala kod kapije, ali ja nisam smela, gledala sam je, nisam smela da odem do nje, jer su svuda okolo tu vojnici bili u crnim uniformama. Ali uzela sam je na kraju. Potom nam je rečeno da možemo da idemo kući“, priča ona.

Kaže da su ih ispratili do prelaza i da su onda nastavili put kući.

„Nije bilo prijatno, strah je postojao, ali smo bili hrabri i nismo kukali. Bio je jedan Albanac koji je govorio srpski, on me je pitao da li smo iz Novog Sada, ja sam odgovorila potvrdno i rekla sam mu da smo mi časni i pošteni ljudi. Kada smo prešli prelaz, mogu reći da smo zaista odahnuli“, kaže ona.

Po dolasku u Novi Sad vernike je dočekao gradonačelnik Milan Đurić.

„Večeras sam sačekao naše sugrađane koji su tokom jučerašnjeg incidenta noć proveli pod opsadom u manastiru Banjska, kako bih se i lično uverio da su bezbedno stigli u Novi Sad“, napisao je na svom instagram nalogu Đurić.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare