Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta ističe da bi u društvu očuvanih vrednosnih i sankcionišućih kapaciteta, slučaj udruživanja Telenora i Telekoma i rečnik u internom dokumentu u kojem se izražava namera da se konkurencija uništi, bila "afera neviđenih razmera", u "kojoj bi neko morao da plati". Ocenjuje da smo "mi sada postali društvo u kojem umesto da neko za takve izjave dobije po nosu, on dobije tapšanje po ramenu".
Komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je udruživanje Telekoma i Telenora legitimno sa strane tržišnog poslovanja, ali je možda sporan jezik u internom dokumentu, Voštinić ukazuje da jezik „nije možda, nego je vrlo sporan“.
Povezane vesti
„To bi u normalnim okolnostima gde smo u stanju da kroz institucije ocenimo rad vlasti bila afera neviđenih razmera – da se u dokumentu gde se neko ko je plaćen javnim novcem govori rečnik i obraća svojim saradnicima sa namerama da nekoga uništi, u krajnjoj instanci i potisne sa tržišta i plasmanom svojih sadržaja zauvek uništi mogućnost plasiranja sadržaja konkurencije. To bi u nekom društvu očuvanih vrednosnih i sankcionišućih kapaciteta bila atmosfera u kojoj bi morao neko da plati“, ističe Voštinić u Novom danu na TV N1.
„Mi smo sada postali društvo da umesto neko da za takve izjave dobije po nosu, on dobije tapšanje po ramenu, i mi sad možemo da očekujemo da taj ko se tako snažno borio za plasman sadržaja vladajuće stranke bude zapravo nagrađen i potapšan po leđima na nekoj konferenciji ili mitingu u narednih nekoliko meseci, jer se čvrsto i beskrompomisno borio za zalaganja predsednika ili stranke kojoj pripada“, dodaje on.
Smatra da su „to ljudi koji će biti nagrađeni za ono što bismo nazvali aferom neviđenih razmera“.
Navodi da „treba odvojiti šta je poslovni koncept koji treba eventualno komentarisati, a šta je ta namera, tako strastveno iznesena, da se uništi, da se potisne, da se sadržajima razvali neki sistem informisanja. Potpuno neverovatno da čovek bude tako ostraćen prema sadržajima konkurentske firme“, kaže Voštinić o nameri Telekoma i Telenora da sa tržišta istisnu SBB grupu.
Kaže da treba odvojiti šta bi u konkretnom slučaju bio interes sa jedne strane SBB i Telekoma, a sa druge, šta bi bio javni interes.
„Javni interes nas građana bi trebalo da bude da bude dostupno i jedno i drugo, da ne postoji taj rat, da je on regulisan zakonima koji funkcionišu a koje sprovode nadležne institucije“, ukazuje Voštinić.
Smatra da neprimeren jezik prema konkurenciji predstavlja „banalizaciju i tabloidizaciju suštinskog problema, a to je da nam ne funkcioniše primena Zakona o zaštiti konkurencije, gde je jedan od glavnih, definišućih članova, član 10, ozbiljno narušen činjenicom da neko ima nameru da uništi konkurenciju.
„Takvim rečnikom gubimo na snazi u borbi za zaštitu zakona i institucionalnosti u ovoj zemlji“, poručuje Voštinić.
„Nemamo nultu toleranciju na kriminal“
Komentarišući jučerašnje hapšenje 17 pripadnika kriminalne grupe koju je predvodio Veljko Belivuk, zvani Velja Nevolja, kaže da obeshrabruje što su pripadnici BIA u razgovoru sa novinarkom rekli da su „veseli jer su imali utisak da najzad rade svoj posao“.
„Šta to govori? Da su oni imali operativna saznanja o svim tim ljudima, ali su iz nekog razloga zaustavljani da rade svoj posao, i to treba da nas brine. Zašto se ljudi koji sprovode pravdu u ovoj zemlji osećaju stegnuto odnosno radosno što mogu da rade svoj posao“, pita Voštinić.
Povezane vesti
Dodaje da je „sigurno postojao razlog zbog čega se oni nisu bavili sopstvenim poslom“, ističući da je to „najveći razlog za brigu, pored činjenice da su komentarišući jučerašnje događaje rekli da se najverovatnije radi o hapšenju čoveka i njegove grupe koji su prešli granicu“.
„Znači u Srbiji postoji granica za bavljenje kriminalom do koje je nešto prihvatljivo. To govori da nemamo nultu toleranciju na kriminal, tj. da je kriminal do neke mere i u nekim okvirima i u saradnji sa nekim ljudima očekivan i dozvoljen, i tek kad prestanu da budu poslušni, kriminalci postaju protivnici vlasti koja se njima bavi“, navodi Voštinić.
Ističe da je u suštini cele ove priče sprega kriminala i države, ali da to nije oboljenje samo naše države.
„Ta sprega države i kriminala je neophodna da bi kriminal bio uspešan, i to govori da je država slaba. Takođe rađa sumnju da li je onaj koga plaćamo da štiti i sprovodi zakon deo ovoga ili mu se samo jedan deo mehanizma oteo kontroli, pa mora da ga sankcioniše“, kaže Voštinić.
Ukazuje da je veliki problem to što u našem društvu postoji sumnja u sve institucije.
„Bezbroj falsifikovanih vesti, neproverenih informacija, odvratno i bahato spuštanje u blato svega i svakoga ko se dohvati javnog prostora, dovelo je do toga ne da se veruje konačno nekim vestima i nekim ljudima u javnom prostoru, već je stvoren jedan vakum nepoverenja koji ne dozvoljava ljudima da međusobno sarađuju i u kojem se nažalost sve može proglasiti jednako tačnim kao i netačnim“, kaže Voštinić.
„To će društvo koštati jednim dugim periodom oporavka od onog trenutka kada na taj put krene, a to ne nazirem kada će biti“, ističe on.
100 dana vlade
Komentarišući 100 dana vlade i izjavu premijerke Ane Brnabić o ekonomskim uspesima Srbije, kaže da se „čitava priča oko njihovih uspeha svodi na priču koliko sam ja radio, koliko nisam bio kod kuće, koliko nisam radio, da li su pohovane lignje ili bilo šta drugo, a nije ni u jednom trenutku neki rezultat koji mi kao društvo možemo zajedno da procenimo“.
„To koliko je neko bio na funkciji, koliko nije spavao, nama zaista ništa ne znači, i dalje imamo problem što nismo u mogućnosti da procenjujemo taj njihov posao na validan način“, kaže Voštinić i dodaje da sve to ukazuje na „jadan psihološki profil“ predsednika države, premijerke i ministara.
„To ‘rukovao se sa mnom četiri puta, poslao mi poruku, rekla mi da mogu da je zovem u ponoć’ postaje merilo i njegovim saradnicima koji takođe govore ‘rekao mi predsednik, mene je pohvalio'“, navodi Voštinić i ukazuje da se pripadnici vlasti međusobno tapšu i jedni druge podržavaju, što je sve zamena za neko društveno priznanje koje bi trebalo da im daju građani.
Ukazuje da „mi nemamo više politiku“.
„Imamo dva tabora: u ovom opozicionom se takmičimo ko će da bude duhovitiji u izražavanju, a u onom drugom ko će da bude bolje i bliže čoveku koji će da ga češka po kosi i tapše po ramenu“, ističe Voštinić.
Dodaje i da mu je tužno da komentariše stalno „hvalisanje“ vlasti o onome što su uradili.
„Ne radi se to tako. Reklamirati se i hvaliti u doba pandemije da ste uvezli vakcine – pa to vam je obaveza“, ističe on.
Lokalni aktivizam
O lokalnom aktivizmu kaže da se on u čitavoj državi „dosta pasivizira onim što se promoviše sa najviših društvenih lestivca iz države“.
„Vrlo je važno šta se u vrhu države promoviše, jer se to posle preliva na lokal, a ovde je sistematski i potpuno srušena ideja o tome da bi ljudi na lokalnom nivou mogli da se samoorganizuju, iako je ideja lokalne samouprave garantovana i evropskim poveljama i svim zakonodavstvom“, kaže on i dodaje da kod nas država propisuje a u lokalnim samoupravama to samo treba da se sprovodi.
Navodi da mnogo toga, pogotovu kada se radi o borbi za očuvanje prirodnih resursa, „prođe ispod radara ako se dešava na lokalnom nivou“.
Ništa nismo naučili iz ubistva glumca Dragana Maksimovića
Komentarišući 20. godišnjicu ubistva glumca Dragana Maksimovića u centru Beograda, kaže da „kada ga neko podseti na takav događaj ja se štrecnem u kakvoj državi živimo, gde je neko mogao da bude ubijen pod pretpostavkom da se sa njim ne slažem“.
„Skloni smo da to zaboravimo, da ne izvučemo nikakav zaključak. To je toliko tragično, gotovo više od same njegove smrti – da ništa nismo naučili ili uradili da popravimo društvo“, ukazuje on.
„Kao još jedna smrt od korone, kao nešto što se dešava svakodnevno, kod nas prolaze ubistva, premlaćivanja ljudi, jer smo mislili da je pripadnik neke rase ili grupe ljudi“, zaključuje Voštinić i dodaje da to što neko ima prava da nešto misli je jedna stvar, a da je sasvim druga stvar ako tim mišljenjem ugrožava nečiji život, i te dve stvari ne mogu biti deo istog prostora slobode.
