Vraćanje obaveznog vojnog roka: Sličnosti i razlike između Srbije i Hrvatske

Pitanje vraćanja služenja obaveznog vojnog roka u Hrvatskoj, koje je suspendovano 2008. godine, došlo je na dnevni red pre svega kao odgovor na globalne bezbednosne izazove, poput rata u Ukrajini i i Izraelu, ali i na zategnute odnose u regionu.
Ipak, kao i u Srbiji, vraćanje vojnog roka u Hrvatskoj, koja je članica NATO, praćeno je brojnim nedoumicama poput dužine vojnog roka, broja regruta na godišnjem nivou, prigovora savesti, uslova za smeštaj i obuku vojnika i ostalih pitanja koja su otvorena u javnosti.

Ni u Hrvatskoj još nije poznato da će i žene imati obavezu služenja vojnog roka, mada je, prema najavama tamošnjih zvaničnika, realnija opcija u kojoj će se ta obaveza odnositi samo na muškarce.

Prema procenama stručnjaka u obe države, sadašnje potrebe Vojske Srbije su oko 10.000 regruta na godišnjem nivou, dok bi Oružanim snagama Hrvatske, kako glasi zvaničan naziv za Hrvatsku vojsku, za popunu trebalo oko 2.600 regruta godišnje.

Zagovornici vraćanja obaveznog vojnog roka u Hrvatskoj svesni su da je za realizaciju te inicijative potrebno ispuniti brojne preduslove, kao što su adekvatni uslovi za smeštaj redovnih vojnika, zatim dovoljan broj oficira i podoficira koji bi sprovodili obuku, materijalna sredstva za obuku, a postavlja se i pitanje koliko bi sve to na kraju koštalo.

Ministarstvo odbrane: Optimalna vojna obuka tri meseca

Otvoreno pitanje je i koliko bi u Hrvatskoj trajao reaktivirani obavezni vojni rok, a zasad se govori o periodu između mesec dana i šest meseci. Stručnjaci ocenjuju da se za tri meseca može donekle ostvariti osnovna obuka vojnika, dok se sa šest meseci može izvršiti i deo specijalističke obuke.

U Ministarstvu odbrane Hrvatske smatraju da bi optimalno rešenje bilo da obavezna vojna obuka traje tri meseca. Prema tom predlogu, u prva dva meseca vojnici bi prošli osnovnu pešadijsku vojnu obuku, da bi u poslednjem mesecu, prema ličnim afinitetima i potrebama vojske, išli i na specijalističku obuku.

Slično bi trebalo da bude i u Srbiji, barem prema najavama koje dolaze iz samog državnog vrha – misli se, naravno, na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je krajem januara ove godine nagovestio mogućnost i da vojni rok bude „produžen“ sa 90 na 100 ili „možda 110 dana“.

Jedan od argumenata za vraćanje obaveznog vojnog roka je i činjenica da je u poslednje dve do tri godine interes za dobrovoljno služenje vojnog roka u Hrvatskoj drastično opao, pa je prema poslednjim informacijama broj regruta na godišnjem nivou između 350 i 400.

Prva ovogodišnja grupa hrvatskih regruta, koju čini 109 mladića i 11 devojaka, stigla je u petak na dobrovoljno vojno osposobljavanje u Požegu, gde će u naredna dva meseca proći osnovnu pešadijsku obuku. Prema zvaničnim podacima, od 2008. godine do danas dobrovoljni vojni rok u Hrvatskoj uspešno je završilo 9.519 muškaraca i 1.603 žene.

U Srbiji je broj vojnika koji dobrovoljno služe vojsku na nivou od oko 1.200 regruta godišnje, a vojni rok traje šest meseci, tri puta duže nego u Hrvatskoj.

Vojnici na dobrovoljnom služenju vojnog roka u Srbiji mesečno primaju oko 46.000 dinara, odnosno nešto manje od 400 evra. Toliko su primali i „dobrovoljci“ u Hrvatskoj, ali je pre tačno godinu dana mesečna naknada povećana na 700 evra.

Za dobrovoljne vojnike u Hrvatskoj obezbeđena je i naknada putnih troškova, osnovno i dodatno zdravstveno osiguranje, osiguranje od posledica nesrećnog slučaja, obavezno zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu, smeštaj i ishrana, vojna uniforma i sportska oprema, kao i odsustvo u trajanju do pet dana.

Na prigovor savesti pozivalo se i do 70 odsto regruta

Jedna od najvećih prepreka vraćanju služenja vojnog roka u Hrvatskoj jeste podatak da se u poslednjoj godini obaveznog služenja vojnog roka, a to je bilo 2008. godine, čak 70 odsto regruta pozvalo na prigovor savesti. U Srbiji je taj procenat bio nešto niži – oko pedeset odsto regruta nije želelo 2010. godine da služi vojni rok pod oružjem.

I u Hrvatskoj i u Srbiji progovor savesti je ustavna kategorija koja se ne može menjati bez izmena Ustava. Hrvatski Zakon o odbrani propisuje da zahtev za civilnom službom vojni obveznik može podneti od uvođenja u vojnu evidenciju do isteka vojne obveze.

Zvaničnici u Hrvatskoj najavljuju da će rešenje pokušati da pronađu u okvirima Ustava, kojim bi uprkos pozivanju na prigovor savesti vojni obveznici prošli neku vrstu obuke bez nošenja oružja. Na primer, mogli bi da nauče kako se postupa u slučajevima katastrofe ili kako da pruže prvu pomoć unesrećenom.