Vršnjačko nasilje u porastu: "Škola danas nije bezbedno mesto, Ministarstvo napravilo dodatni problem"

Đak drugog razreda OŠ "14. Oktobar"u Rakovici nasrnuo je 3. aprila na vršnjaka, a potom povredio i učiteljicu koja je pokušala da spreči njegovo agresivno ponašanje, što je bio povod da roditelji pokušaju da dobiju odgovore sa više mesta u vezi sa problemom koji, kako tvrde, traje dve godine, ali bez uspeha. Rečeno im je da će problematično dete biti prebačeno na onlajn nastavu. Šta je preduzeto u ovom slučaju, pitali smo putem imejla Ministarstvo prosvete, školu, Centar za socijalni rad u Rakovici, ali odgovore nismo dobili.

Pitali smo Ministarstvo da li je rešenje prebacivanje problematičnog deteta u drugu školu ili na onlajn nastavu, kao i šta se dešava posle toga, ali ostali smo bez odgovora.

Postavlja se pitanje ima li sistemskog rešenja za nasilje među školskom decom i šta smo naučili posle tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".
"Naša rešenja nikada nisu sistemska nego su samo ad hoc rekacije. Znamo ko je zadužen prema pravilnicima, ali niko zapravo nema kapacitete da akekvatno odgovori na celu situaciju. To podrazumeva zajedničko delovanje. Zbog toga su svi pravilnici koji su doneseni od strane MInistarstva prosvete, naročito posle tragedije u OŠ 'Vladislav Ribnikar' i kojima je cilj da se reagovanje na vršnjačko nasilje unapredi, samo stvar koja stoji na papiru. Postupak se pokrene, ali se zapravo ne finalizira na adekvatan način", rekla je za N1 profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Tamara Džamonja Ignjatović.

To bi, kako je precizirala, zahtevalo upravo uključivanje svih drugih i ne može da se svodi samo na kažnjavanje, što je jedan deo rešenja koji bi trebalo da odvraća, ali nije dovoljno. Nije cilj da se dete isključi nego da, kada se vrati u školu, ne bude nasilno, da ima rešen problem.

"To se neće desiti isključivanjem i kažnjavanjem, i tu na scenu stupa prvo psihološko-pedagoška (PP) služba u školi, njihova saradnja sa roditeljima dece koja su žrtve, ali i deteta koje je počinilo nasilje, jer oni pre svega moraju da budu kritični prema svom detetu i spremni da mu pomognu, da promeni svoje ponašanje", navela  je ona.

Ako je reč o kontinuiranom nasilnom ponašanju, tu na scenu, prema rečima Džamonje Ignjatovoć, stupaju centri za socijalni rad.

"Ali oni su u još gorem stanju nego prosveta, jer nemaju kapacitet, iako kao organ staraterljstva imaju nadležnost i obavezu da se bave decom sa problemima u ponašanju. Nemaju nikakve specijalizovane usluge za koje smo se kao struka dugo zalagali - a to su dnevni boravci za decu sa problemima u ponašanju, gde će se stručno, kroz sopstvene programe baviti unapređenjem, resocijalizacijom i proaktivnim rešavanjem problema, da se dete po povratku oseća prihvaćeno i reintegrisano", ističe sagovornica N1.

Na taj način bi se, smatra, problem rešavao na duže staze i to je prepoznato kao dobra stvar, ali niko nije bio spreman da finansijski omogući da se to realizuje.

"Suštinska karika u lancu tu nedostaje - a to su specijalizovane usluge i rad sa decom kroz rad sa roditeljima, rad na veštinama prosocijalnog ponašanja, načina kako da preusmere agresiju, kontrolišu emocije", mišljenja je ona.

"Stanje u školama gore nego što je bilo"

"Imali smo obećanja da će se PP službe pojačati, da će svaka škola imati pedagoga i psihiloga, samo dok je bila aktuelna cela situacija oko Ribnikara", istakla je Tamara Džamonja Ignjatović i dodalada nisu dobile pojačanje, iako su kao prva karika u nizu i važne za mentalno zdravlje učenika.

I dalje su, navodi, te službe vrlo često zatrpane poslovima administrativne prirode i raznim drugim problemima.

Najčešće, kako kaže, dete kod psihologa prvi put ode po kazni, dodajući da i dalje sve zavisi od individualnih zalaganja, a ne od sistemskih rešenja.

"Škola kao bezbedno mesto, koje deca vole, u kojoj se osećaju dobro, jedina je prevencija nasilja, a ne pravilnici", smatra sagovornica N1.

Škola danas, kako ocenjuje, nije bezbedno mesto, uzimajući u obzir trenutnu situaciju, ogromne pritiske Ministarstva prosvete, koje prvo treba da reaguje svojom stručnošću, a ustvari je, smatra, napravilio dodatne probleme.

"Svi su antagonizovani i polarizovani - i roditelji i nastavnici i deca. U celoj tenziji nije čudno što su deca, ona koja su sklona nasilju, ispuštena. Jer niti škola radi, niti nastavnici, ne nazire se rešenje", smatra ona.