Vučić i Šolc posle potpisivanja Memoranduma: Kvantni skok u budućnost za Srbiju, važan evropski projekat

Inače, u fizici kvant (od latinskog quantum - koliko) je najmanja količina neke fizičke veličine uključena u interakciju.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Vučićem, nemački kancelar Olaf Šolc poručio je da je ovo važan sporazum "koji će jačati našu saradnju u snabdevanju sirovinama".

"Ovo je jedan važan evropski projekat i doprinos da Evropa ostane suverena u svetu koji se menja, da budemo nezavisni u snabdevanju sirovinama", poručio je Šolc.

Vučić je kazao da se trenutno u Srbiji nalazi "krem de la krem" Evrope, "sve iz Evrope što je značajno i što vredi uspeli smo da dovedemo u Srbiju".

Istakao je i da je svestan teškoća sa kojima se suočavamo, "i zato, pre nego što smo potpisali bilo kakav ugovor ništa nismo krili, sve je transparentno".

"Nikada ni u jednoj fazi, a dug je put do otvaranja rudnika i proizvodnje celog vrednosnog lanca, ništa nećemo da tajimo od naših ljudi. Druga važna stvar - Srbija će insistirati i lično ću se kao predsednik boriti i za životnu sredinu i život našeg naroda u Jadru i Rađevini, da im i vazduh i zemlja i vode ostanu čisti", istakao je Vučić.

Dodao je da će Srbija imati na raspolaganju sve eksperte iz EU i Nemačke.

"Za nas je zaštita životne sredine od suštinskopg značaja", naveo je Vučić.

Kazao je i da veruje "u ogroman ekonomski oporavak naše zemlje, ovo će nam doneti šest milijardi evra direktnih stranih investicija, to su najveće investicije koje smo ikada imali".

Dodao je i da mu je Šolc rekao da se zalaže da se u Srbiji formira ekonomski lanac, "da ne ide samo sirovina napolje, već da imamo i fabriku katoda, i fabriku baterija ovde... a mi ćemo se sami izboriti za konačnog proizvođača električnih automobila, već imamo Stelantis, a verujem da ćemo dovesti i druge".

Istakao je da će rudarenje i prerada litijuma dovesti do uvećanja BDP-a od 0,7 milijardi evra.

"To je gotovo jedan odsto vrednosti BDP-a realizovanog 2023. Rudarenje, prerada litijuma i proizvodnja katoda, to je 2,06 odsto vrednosti BDP-a realizovanog tokom 2023. Rudarenje, prerada litijuma, proizvodnja katoda i baterija, to je četiri odsto vrednosti BDP-a. Pun lanac ide čak do 16,4 odsto vrednosti našeg BDP-a iz 2023. godine. To je, ljudi, druga zemlja. Potpuno druga zemlja. To nije Srbija kakvu poznajemo. To su ogromne promene, to je ogroman rast, to su veće plate, veće penzije, to je bolji život za ljude. Za sve ljude u Srbiji, a posebno za ljude u Podrinju i Mačvi, koji, inače, imaju niža primanja nego što su prosečna na nivou Republike Srbije", naveo je Vučić.

"Srbija nema more, Srbija nema količine nafte koje nam mogu da zadovolje bilo koje druge potrebe, nemamo gasa, nemamo mnogo stvari, ali ono što imamo da to iskoristimo u najboljoj veri, na najbolji mogući način, da sačuvamo prirodu, da sačuvamo ljude u našoj zemlji, da zaposlimo naše ljude, da im obezbedimo veće plate, veće penzije, da promenimo svoju zemlju, da verujemo u nju, da verujemo u njene mogućnosti I, naravno, ovo je veoma važno i na našem evropskom putu", poručio je Vučić.

Kazao je i da je Srbija sa Nemačkom u prethodnih 12 godina za tri i po puta uvećala trgovinsku razmenu, sa 2,6 milijardi na 9,2 milijardi evra.

Šolc: Ko želi rezilijentnost, mora dozvoliti i rudarstvo kod sebe

Šolc je poručio da "kopanjem litijuma u Srbiji povećavamo našu rezilijentnost.

"Želimo električnu mobilnost. Mi želimo mobilnost bez CO2, i tu će električna mobilnost igrati važnu ulogu, i kao što svako zna, to će samo funkcionisati sa litijumom, koji moramo koristiti pre svega kada je reč o baterijama. Zato nam je naravno i potrebna klimatski neutralno proizvedena električna energija, ali pre svega su nam potrebne baterije i dobar je napredak da je to sada omogućeno", poručio je Šolc.

Istakao je da je projekat Jadar pre svega dobar za Srbiju.

"Poštovaćemo dva principa: Rudarstvo će se ostvariti uz poštovanje najviših standarda u očuvanju životne sredine. Podržavaćemo da sve bude kao što je najavljeno. To je nešto u šta građani mogu da se pouzdaju. to će stvoriti radna mesta i prosperitet u Srbiji", ocenio je.

Istakao je da "ko želi rezilijentnost, mora dozvoliti i rudarstvo kod sebe, i kod nas u Nemačkoj, i u drugim evropskim državama".

Dodao je da gdegod postoje mogućnosti, "rudarićemo".

"Težimo najvećim mogućim ekološkim standardima, da bismo ostatku sveta pokazali da je to moguće. Ako mi to radimo, podićićemo i standarde širom sveta", kazao je nemački kancelar.

Takođe, naveo je da su formulisali velike zahteve u svojim zakonima, kada je reč o zaštiti životne sredine i biodiverziteta.

Govorio je i da je Nemačka treća ekonomija sveta i da žele da ostanu jaka industrijska zemlja, "ali da ipak već 2045. požemo da poslujemo na ekološki održiv način".

Podsetio je i na dugu tradiciju rudarstva u Nemačkoj, iz čega je proizašlo i veliko znanje u toj oblasti.

Takođe iskazao je i svoje jasno zalaganje za evrointegraciju država Zapadnog Balkana, da se pobrinem za to da u doglednoj budućnosti one postanu deo EU".