Dok migranti tonu u Sredozemlju, Srbija prešla put od domaćina do proterivanja

Dve nemačke humanitarne organizacije su iz vode u blizini Tunisa i Libije izvukle 90 migranata, među njima 12 maloletnika bez pratnje.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, više od 1.360 ljudi umrlo je ili nestalo u središnjem Mediteranu, 300 više u odnosu na 2021. Većina na putu ka krajnoj destinaciji osim na surovost prirode nailazi i na ljudsku, u vidu prekomerne sile graničnih kontrola, krijumčara, bodljikave žice...

Ove godine broj migranata u svetu prevazišao je 300 miliona.

"I za to možemo da okrivimo nekoliko različitih situacija i okolnosti - od poplava u Pakistanu, do daljeg raspada određenih sistema zbog korfone, zbog agresije Rusije na Ukrajinu. Znači, broj ljudi koji su dobrovoljno ili prinudno morali da napuste svoje zemlje porekla nastavlja da raste", rekao je Nikola Kovačević, pravnik za ljudska prava.

Tamara Vlaškalin iz organizacije "IDEAS" primećuje - 2015, kada je krenuo pojačan migracioni tok postojala je veća spremnost da se pomogne, kako u svetu, tako i u Srbiji, gde 37 odsto građana ima izrazito visok nivo ksenofobije.

"Umereno visok nivo ksenofobije ima 41 odsto građana, a tek 22 odsto ima nizak nivo ksenofobije. Danas preovladava jedan populistički narativ gde se podstiče ksenofobija i degradira ljudskost i dostojanstvo ovih ljudi", rekla je Vlaškalin.

Tada Premijer Srbije Aleksandar Vučić, često se hvalio "domaćinskim" tretmanom.

"Ni jednog trenutka, ni kada je najteže bilo, ni kada je izgledalo nemoguće da se prihvati toliki broj izbeglica, nismo razmišljali o podizanju bilo kakvih ograda, žica, o pravljenju novih podela na Balkanu i Evropi i Srbija to neće da radi ni u budućnosti", kazao je tada Vučić.

Predsednik Aleksandar Vučić izgleda ne deli stavove sa bivšim premijerom Vučićem, pa najavljuje pojačanu kontrolu granica, pa i proterivanja.

"Jer, onako kako to ne želi nijedna druga zemlja, ni mi ne želimo da budemo parking za ilegalne migrante", kazao je sadašnji predsednik.

Najbolji narativ i impresivna organizaciona sposobnost postojali su kada su se ljudi kratko zadržavali ovde, i tu nema šta, objašnjava pravnik za ljudska prava Nikola Kovačević.

Međutim, od 2008. samo nešto više od 200 ljudi je u Srbiji dobilo azil, humanitarni boravak ili status žrtve trgovine ljudima svega stotinak.

"E to je slika u kojoj meri je Srbija uspela da na ljudskim pravima zasnovanom nivou razvije sistem, da podeli deo odgovornosti svetskih, globalnih, modernih društava da neki ljudi ovde nađu sigurnost i da ostanu", ističe Kovačević.

Pa bi zato Srbija, kao jedna od pobednica u Drugom svetskom ratu i jedna od prvih potpisnica Evropske konvencije o statusu izbeglica, mogla da umesto što dogovara pojačanu kontrolu granica, postane mesto u kom će makar jedan deo ljudi da pronađe sigurnost, smatra Kovačević.