Ko je "veći Ajnštajn" i šta kažu objavljeni radovi: Da li će Đokić i Petrov u trku za predsednika?

Novinarka Jelena Obućina je pre nekoliko dana obelodanila da ima informacije da bi Petrov mogao da bude kandidat Srpske napredne stranke (SNS) na sledećim predsedničkim izborima, prvenstveno kao pandan Đokiću – ličnost koja se sve više i više spominje u opozicionom delu javnosti kao “idealan” kandidat protiv aktuelnog režima.

"Pominje se da bi njihov kandidat mogao da bude Petrov, da on podnese ostavku na mesto predsednika Ustavnog suda. On je čovek koji poznaje pravo i pravdu, profesor Beogradskog univerziteta, a nije blokader i nije uništavao sistem kao što je radio rektor. Ne znam da li je to tačno. On (Vučić) nema rešenje, odnosno nema čoveka koji može da pobedi Vladana Đokića ako Đokić zaista bude bio kandidat za predsedničke izbore", kazala je Obućina u Novom danu na N1.

Već sutradan je Aleksandar Vučić reagovao na tu, kako je sam rekao ideju, rekavši da “nije loša” te dodao da nije razgovarao sa Petrovom o takvoj mogućnosti. Ipak, predsednik Srbije jeste ocenio kako je predsednik Ustavnog suda naspram rektora Beogradskog univerziteta "Albert Ajnštajn u svakom smislu i svakom pogledu", te dodao da je Petrov "izuzetan čovek, izuzetan rodoljub, izuzetno pravnik, izuzetno stručan".

"Siguran sam da bi i tu funkciju obavljao na izvanredan način. I prosto porediti Vladana Petrova sa Vladanom Đokićem to, kako bih vam rekao, to su dva sveta. Jedan rodoljub, iskreni erudita, pet puta obrazovaniji od Đokića u svakom smislu", kazao je Vučić.

Petrov je, međutim, povodom Vučićeve izjave poručio da mu je dovoljno što je predsednik Ustavnog suda.

"Ajnštajn nije potreban za kandidata za predsednika Republike, ali nije sigurno ni Vladan Petrov", rekao je on, gostujući u Dnevniku na TV Nova.

S druge strane, Đokić je u intervjuu za nedeljnik Radar izjavio da što se tiče njegove eventualne premijerske ili predsedničke uloge, "odrediće je studenti i potvrditi građani".

"Srbiji ne treba još jedan sveznajući autoritet, potrebni su joj stručni, ostvareni ljudi sa integritetom koji su rešeni da se izbore za vladavinu prava i dostojanstven život svakog od nas", rekao je Đokić.

Objavljeni radovi

Nadovezujući se na prethodnu Vučićevu izjavu, s jedne strane, pored toga što je neumesno, teško je porediti akademske karijere Petrova i Đokića. S druge strane, neke javno dostupne informacije se mogu porediti.

U zvaničnoj biografiji Vladana Đokića se navodi da je magistrirao na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta Južne Kalifornije u Los Anđelesu (1991), a doktorirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu (1998). Ekspert je za urbanizam i prostorno planiranje, objavio je više knjiga i publikacija, dobitnik je brojnih međunarodnih nagrada te je izlagao na nekoliko međunarodnih izložbi. Prethodno je, pre nego što će postati rektor Beogradskog univerziteta, bio dekan Arhitektonskog fakulteta.

Kada se pogleda njegova stranica na Gugl Akademiku (Skolar) – specijalizovanom internet pretraživaču namenjenom pronalaženju naučne i akademske literature – Đokić ima ukupno 31 objavljenu publikaciju, brojka koja se poklapa i na Skopusu – koji je najveća svetska bibliografska i citatna baza podataka recenzirane literature.

Takođe, na Akademiku se navodi da su Đokićevi radovi bili citirani ukupno 629 puta u drugim publikacijama, dok mu je h-index, naučnometrijski pokazatelj koji meri produktivnost i uticaj naučnog rada istraživača, 14. S druge strane, i10-index, koji meri koliko je radova autora citirano najmanje 10 puta, je 24.

Skopus doduše ima malo drugačije brojke, pa je navedeno da je Đokić bio citiran ukupno 200 puta u 184 različite publikacije, dok mu h-index iznosi osam.

Petrov, s druge strane, nema zvaničnu stranicu niti na Gugl Akademiku, niti na Skopusu, odnosno ne postoji jednostavan pregled njegovih akademskih dostignuća. Može se, pak, na Akademiku ručno pregledati svaka publikacija u kojoj se pojavljuje njegovo ime, a kojih svakako ima.

U zvaničnoj biografiji piše da je na Pravnom fakultetu u Beogradu diplomirao 1999. godine sa prosečnom ocenom 9,80, da je magistrirao 2002, a doktorirao 2005. godine. Dalje se navodi se da je kao samostalni autor napisao udžbenik „Parlamentarno pravo“, a kao koautor, još dva: „Ustavno pravo“ i „Ljudska prava“ – sve tri navedene knjige se mogu pronaći na internetu. Takođe se dodaje da je autor brojnih naučnih i stručnih radova iz oblasti ustavnog, posebno ustavnog sudstva i parlamentarnog prava, kao i stručnih tekstova, objavljenih u Politici, Večernjim novostima, Danasu, Pečatu, Vremenu, NIN-u, itd.

Postao je predsednik Ustavnog suda u januaru ove godine, a nakon upečatljivih medijskih nastupa gde prethodno nije podržao studentski pokret i blokadu fakulteta.

Odokativno, karijere svakako jesu impozantne, te i Đokić i Petrov odaju utisak pristojnih, a vrlo obrazovnih ljudi – na suprotnim stranama, doduše. Samim tim, slika gde se njih dvojica susreću u drugom krugu predsedničkih izbora i nije toliko nezamisliva.

Copy-paste logika

Međutim, kako za N1 ističe viši naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu Dejan Bursać, i dalje je rano govoriti o predsedničkim kandidatima, te ne želi da licitira imenima. Ipak, kako dodaje, to pitanje jeste nešto što zabrinjava režim.

"Aleksandar Vučić više ne može da se kandiduje po slovu Ustava za predsednika, time Srpska napredna stranka gubi svoj najveći mobilizacioni potencijal, samim tim će nužno morati da pronađu nekog ili iz nižeg ešalona stranke, ili neku, pod znacima navoda, vanstranačku ličnost. I to je problem sa SNS-om, jer su oni svojom centralizovanom vladavinom učinili to da nisu proizveli niti jednog kredibilnog kandidata koji bi u ovakvoj situaciji mogao da odmeni Vučića", rekao je Bursać.

Kako dodaje, upravo zbog toga aktuelna vlast na čelu s Vučićem pokušava da "nanjuši ko će biti kandidat druge strane i da traži neko sparivanje".

"Međutim, ne mislim da oni mogu da nađu kandidata koji će parirati nekom dobrom kandidatu druge strane, ko god taj kandidat bio. Oni pokušavaju da vide ko bi to mogao biti pa da naprave kontratežu, kao što je bilo i sa studentima, šetnjama i skupovima. U tom smislu, oni će pokušati da im predsednički kandidat bude mimikrija predsedničkog kandidata opozicije", rekao je Bursać.

Sličnog viđenja je i politikolog Aleksandar Ivković, koji za portal N1 navodi da je trenutno biračko telo u Srbiji toliko polarizovano da je jako teško zamisliti nekog kandidata koji bi mogao da prevaziđe te podeljenosti i zahvati glasače i iz jednog i iz drugog tabora.

" Prema tome, pretpostavljam da će strategija obe strane biti da kandiduju onog kandidata koji može da izvuče maksimalan broj glasača i da zagrabi na njihovoj strani političke podele. Tu će zapravo odabir kandidata od strane opozicionog dela političke scene biti važniji od odabira kandidata od strane vlasti, zato što će kandidat režima gotovo sigurno biti izabran tako da može da izvuče maksimalan broj glasača na birališta i dobije njihovu podršku. Dok će za ishod samih izbora biti važnije da li će kandidat opozicije biti takav da za njega mogu da glasaju i opozicioni građani koji su levo orijentisani, ali i oni koji su desno", ocenjuje Ivković.

U tom smislu, kako kaže, i Petrov i Đokić imaju potencijal - svaki u svom taboru.

"Strategija maksimizovanja glasača sa svoje strane podrazumeva da se nađe neko ko nema neku kontroverzu koja bi sprečavala deo biračkog tela da glasa za njega. U tom smislu, treba tražiti one kandidate koji su najprihvatljiviji među ciljnom grupom, što ne mora nužno da znači da su preterano harizmatični ili da će glasači s velikim entuzijazmom glasati za njih. Bitno je samo da budu dovoljno prihvatljivi da ne odbijaju glasače. Zbog toga i Petrov i Đokić imaju potencijal, svako za svoju stranu, jer nijednog ni drugog ne prate prevelike kontroverze. Naravno, znamo koji su njihovi politički stavovi po pitanju blokada i odnosa prema aktuelnoj vlasti. Ali, barem koliko trenutno znamo, niko od njih ne vuče neku veliku aferu iz prošlosti i obojica su dosta odmereni u svom javnom nastupu. Takođe mogu da budu percipirani kao stručnjaci u svojim oblastima i kao pristojni ljudi", rekao je Ivković.

On dodaje da su to sve kvaliteti koji doprinose širokom zahvatu birača.

"Mislim da bi trka između njih bila neizvesna. Ponavljam, razmišljanje ide ka tom pravcu, pod znacima navoda, što neutralnije osobe koja nije politički previše obojena, koja se percipira kao nekorumpirana, naravno i relativno ozbiljna i pristojna. To su zapravo dobitne kombinacije za obe strane. Samo je pitanje da li će i koja strana to uspešnije izneti u kampanji", zaključuje Ivković.

I Bursać napominje da na tim, budućim predsedničkim izborima, za aktuelni režim nije toliko bitna mobilizacija novih glasača, jer oni ni nemaju nove glasače.

"Cilj je da se spreči rasipanje svojih ka tom nekom potencijalnom drugom. Kao što je cilj svih ovih 'copy-paste' aktivnosti koje su oni radili bio da se spreči osipanje svojih, da se pokaže da stranka može da radi isto što rade, pod znacima navoda, blokaderi. I oni će to raditi i sa predsedničkim kandidatom", zaključuje Bursać.