Šta je Vučić u stvari video u Nemačkoj, kad rudnika litijuma nema

Dok se u Nemačkoj daleko više govori o potencijalnom dobijanju litijuma iz podzemnih voda, predsednik Srbije je u okviru posete kancelaru Olafu Šolcu otišao da vidi projekat Cinvald (Zinvald). To je mesto na granici sa Češkom gde bi Nemci voleli da otvore rudnik, pod uslovom da zadovoljava najviše ekološke standarde.

U poseti je i meštanin Gornjih Nedeljica Petar Filipović, koji je letos na tribini u Ljuboviji, na pitanje upućeno Rio Tintu da ova kompanija pozove građane Podrinja da se i oni uvere kako funkcionišu pojedini njihovi rudnici u drugim regionima Evrope i sveta. "Da vidimo da li tamo može da raste voće, povrće i poljoprivreda", rekao je tada Filipović.

Tako je umesto da vidi mogućnosti za bavljenje poljoprivredom u rejonu nekog od rudnika Rio Tinta, Filipović otišao da vidi mesto na kome nema kopanja, već se planira rudnik.

"Nisam mogao da odem ja, ali je Petar je otišao u ponedeljak u devet ujutro", kaže za N1 Miladin Đurđević iz Gornjih Nedeljica.
On je takođe bio pozvan da obiđe mesto potencijalnog rudnika, ali se to nije desilo zbog obaveza na poslu, u lokalnoj školi.

Đurđević kaže da mu je žao što su ih zbog učešća na tribini etiketirali kao "izdajice". On, kako kaže, želi da razgovara sa svima, a da se njegov stav nije promenio. "Moj stav se nije promenio. Meni su preci izdali zadatak", naglašava Đurđević.

Kako podseća, na pitanja upućena Rio Tintu je, u njegovom slučaju, više odgovarao predsednik Srbije.

"On im je pomagao da daju odgovor na pitanje da li će i od sada da Rio Tinto garantuju, kao što su i do sada. Nije me zanimalo šta ima da kaže predsednik, jer nije stručan. Zanima me šta ima da kažu ministri, kompanije, stručnjaci, institucije", priseća se Đurđević letošnje tribine u Ljuboviji.

Cinvald, rudnik koji to još nije

Prema planu odnosno projektu, Cinvald (Zinvald), koji se nalazi u Saksoniji, trebalo bi da čini celinu sa projektom Celovec iz Češke, najvećim nalazištem litijuma u Evropi.

Kako je za N1, sa lica mesta izvestio novinar Dojče velea Srećko Matić, ni Vučić, a ni Petar FIlipović neće videti rudnik, "jer ga nema". Kako je naveo, umesto toga predsednik će biti upoznat sa "procesom proveravanja materijala i znanjima o održivom kopanju ruda".
U pitanju je napušteni rudnik, gde su ranije kopani kalaj i drugi metali, a posle njihovog zatvaranja Cinvald se okrenuo turizmu, od čega i danas živi.

"Izmerene i pretpostavljene rezerve u Cinvaldu iznose 430.000 tona litijuma, kao elementa, odnosno metala. To su veoma velike rezerve. To znači da se radi o drugim najvećim zalihama litijuma unutar EU, odnosno trećem po veličini depozitu u Evropi. Mi ćemo promeniti ovaj region, mi ćemo promeniti i živote ljudi, ali biće i uticaja na prirodu", rekao je za DW Marko Ulig, direktor kompanije "Cinvald litijum". On procenjuje da bi godišnje moglo da se proizvede do 800.000 baterija za električna vozila.

S druge strane, Rio Tinto na sajtu tvrdi, govoreći o projektu Jadar, da bi "poljoprivredne aktivnosti mogle nesmetano da se odvijaju na površini, istovremeno sa aktivnostima rudnika".

Ono što se ne zna jeste da li će i kada biti otvoren rudnik u Nemačkoj. Procenjuje se da su u pitanju godine, pod uslovom da se zadovolje ekološki standardi.

Ana Brnabić zna više od Nemaca

Međutim, ono što Nemci ne znaju, izgleda da zna predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić. Ona je letos tokom boravka u Nemačkoj čestitala tamošnjim privrednicima što će "Nemačka biti prva evropska zemlja koja će početi da kopa litijum 2026. godine".

Branbić je letos izjavila i da "Nemačka ima nalazište litjuma oko Berlina, kopala bi oko Berlina".

U kompaniji Cinvald se nadaju se će preliminarna studija izvodljivosti biti spemna u prvom tromesečju 2025. godine.

Najviši nemački zvaničnici tvrde – litijum se neće kopati dok tehnologija ne omogući zadržavanje vode i očuvanje zemljišta, što u ostalim zemljama, u kojima rudnici uveliko rade, nije slučaj.

Uverenost Ane Brnabić ne deli ni nemačka sekretarka za zelenu tranziciju Franciska Brantner koja je u Srbiji ostala upamćena po izjavi da će se u Jadru kopati, samo je pitanje da li će Kinezi ili Zapad.

"Daleko smo od onoga što se postiže u Čileu. Druga stavka je dalja obrada litijuma i pitanje da li to uopšte treba ovde da radimo", rekla je letos nemačka sekretarka Franciska Brantner.

Razlike između Cinvalda i Jadra

Dva projekta imaju sličnosti u tome što se radi o kopanju, odnosno podzemnom rudniku. Osim toga postoje velike razlike.

Nemački rudnik se nalazi na mestu starog rudnika, odnos mestu gde se vekovima kopalo, za razliku od Jadra koji se nalazi na izuzetno plodnom poljoprivrednom zemljištu. Prema nekim procenama, veći prihod taj deo Srbije ostvaruje od poljoprivrede, nego što bi bio se dobilo s rudnom rentom, dok uticaji na životnu sredinu nisu uporedivi.
Obe regije bave se turizmom, ali uz podatak da je Saksonija rudarska pokrajina, dok su potencijali u Srbiji za razvoj turizma veći. U Jadru su planine Cer i Gučevo, mesta velikih bitki u Prvom svetskom ratu, Banja Koviljača, rodno mesto Vuka Stefanovića Karadžića – Tršić, manastir Tronoša, reka Drina...

Osim turističkog, Jadar je mesto i istorijskog sećanja. Nekoliko kilometara od mesta gde je planiran rudnik ubijeno je skoro 3.000 civila. Masakr u Dragincu počinili su oktobra 1941. nemački vojnici. Brojni ostaci poginulih vojnika i danas se nalaze se i u okolini, na padinama Cera i Gučeva.

U Srbiji je planirano da se ruda prevozi nadzemnim putem, drumom i železnicom. U Cinvaldu, prema rečima novinara Srećka Matića planirano je da prevoz ide rudarskim tunelima.

Ono što nije dovoljno poznato jeste način ekstrakcije litijuma iz stena u Cinvaldu. Za Jadar je planirano da se ruda tretira sumpornom kiselinom.

Kopanjem u Jadru, za razliku od Cinvalda, kako navode stručnjaci, potencijalno mogu biti ugrožene i vode. Nepogoda sa jadarskom rudničkom vodom oko planiranog rudnika litijuma i bora može da nizvodno uništi rezervoar najkvalitetnijih podzemnih voda kojima Srbija raspolaže, reči su Zorana Stevanovića, univerzitetskog profesora u penziji i hidrologa. S druge strane, Rio Tinto u svojim reagovanjima čak dovodi u pitanje postojanje „ogromne rezerve pijaće vode“ u dolini Jadra, pa time i reči dugogodišnjeg profesora i stručnjaka u oblasti, jer kako kažu to nije nijednom studijom potvrđeno. A tvrde da "čak i da takvo izvorište postoji" rezerve pijaće vode ne bi ugrozio njihov projekat.

Bankrot za "ponos evropske zelene agende"

Dodatnu neuzvesnost unosi tempo kojim se razvija zelena tranzicija. Konkurencija iz Kine i prebrza tranzicija sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem na one električne dovela je evropsku automobilsku industriju u ozbiljnu krizu.

Kako piše Forbes Srbija, švedski proizvođač litijum-jonskih baterija Nortvolt podneo je pre desetak dana zahtev za bankrot u SAD-u. Ponos evropske zelene agende, kompanija kojoj su donedavno proricali tron u industriji koja predvodi zelenu tranziciju, zapravo je dospeo na ivicu propasti.

Razlog su narasli dugovi koji su dostigli 5,8 milijardi evra. A nastali su, između ostalog, i zbog činjenice da je nemački gigant BMV (BMW) nekoliko meseci ranije Nortvoltu otkazao ugovoreni posao vredan dve milijarde evra. Uporedo sa tim, potražnja za ovim baterijama neophodnim automobilskoj industriji smanjuje se, jer se zelena agenda odvija sporije nego što je Brisel planirao.

Ford je već najavio otpuštanje 4.000 zaposlenih u Nemačkoj, Folksvagen se nalazi u najozbiljnoj krizi u istoriji koja preti da se završi zatvaranjem između jedne i tri fabrike u Nemačkoj. Prognoze su da bi u narednih nekoliko godina automobilska industrija u toj zemlji mogla ostati bez 140.000 radnih mesta.

U tekstu od pre nekoliko dana, sagovornici Forbes Srbija upozorali su da EU svojim insistiranjem na zelenoj agendi proizvodi ogromnu štetu automobilskoj industriji. U tekstu se navodi da čak i administracija u Briselu počinje da uviđa da se sadašnja politika mora korigovati.