Negativna selekcija, podaništvo i drugačije poimanje javnog sektora razlozi su zašto se sve češće čuje stav vlasti kako Srbija nije u stanju da upravlja svojim sistemima, smatraju sagovornici N1.
„Srbija nije u stanju da vodi računa o stadionima i travi, te će upravljanje biti povereno profesionalnom stranom upravljaču.“
„Srbija nije u stanju da upravlja sistemima otpada zbog čega se tu otvara dosta prostora za francuske kompanije.“
U oba slučaja radi se o izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Nešto ranije, havarija u Elektroprivredi Srbije (EPS) zbog loženja blata plaćena je milijardu evra pa je nešto kasnije u Nadzorni odbor od sedam članova imenovano troje ljudi iz Norveške, ali javnosti nije poznato šta oni tamo rade.
Još ranije, dok je bio prvi potpredsednk Vlade, Aleksandar Vučić je rekao da nema snage da se bori sa privatizacijom sportskih klubova. Ali da su drug krivi jer je kako kaže bio „sam u borbi“.
Mada nešto ranije imao je i ovakvu izjavu kada je u pitanju privatizacija klubova.
Povezane vesti
„Platićemo političku cenu, sići sa vlasti, ali će to morati da se reši“, rekao je Vučić novinarima, posle poslovnog ručka koji je u hotelu „Hajat“ organizovanala američka privredna komora, septembra 2013. godine.
Pre osam godina tadašnji premijer Vučić je rekao da država nema snage da se izboru sa huliganima sa tribina. I tada izgleda nije bilo do predsednika, odnosno premijera.
„Ako me pitate zašto nemamo dovoljno snage za to, pa nemamo dovoljno snage zato što je potreban društveni konsenzus za neke stvari“, pričao je 2016. godine.
Podsećamo, Srbija se već ranije na 25 godina odrekla mogućnostu upravljanja najvećim aerodromom u zemlji, spalionica đubreta i energana u Vinči je data na koncesiju Francuzima,
O sveopštoj nesposobnosti koja sudeći po izjavama ljudi u vasti uzima maha, se oglasila i predsednica Skupštine Ana Branbić izjavom da je u ovo doba „potpuno nenormalno da jedan kongresni centar vodi država“.
„Niti država to ume da vodi niti je ikada umela da vodi“, rekla je Brnabić povodom rekonstrukcije Sava centra kojim je decenijama upravljala država.
Šta je razlog nepoverenja u državu ljudi koji upravljaju državom, čak i kada je u pitanju održavanje trave na stadionima i kako je moguće da u Srbiji u 21. veku nedostaje toliko stručnjaka, čak i u segmentima u kojima to nikada nije problem?
Previše je negativne selekcije
Da li je struka zaboravila svoj posao ili uspeh na radnom mestu zavisi od nekih drugih faktora poput partijske knjižice? Ili se poslovi nameštaju ne sa idejom opšteg dobra već zarad profita privatnih kompanija?
Poput pesme „Previše ljubavi ćete ubiti“ grupe Kvin (Queen) u Srbiji bi se narednih godina mogla pevati verzija „Isuviše negativne selekcije će nas ubiti“, makar sudeći prema stavu Bože Draškovića, profesora Beogradskog univerziteta u penziji koji nema dilemu i smatra da je razlog ovakvim stvarima negativna selekcija, koja se sprovodi dugo, a da je posebno vidljiva, sada, tokom vlasti autoritarnog predsednika Vučića.
Povezane vesti
On objašnjava da političke partije generišu i privlače najčešće poltrone, pa čak i ljude koji imaju znanje, ali zbog partijske hijerarhije i odnosa unutar stranke su spremni da odustanu od svog profesionalizma.
„Ljudi ulaze u krugove političkih partija i političke moći koji su postavljeni po principu vođe, koji je bezgrešan, koji kreira kompletnu politiku, donosi autonomne odluke i ne odgovara nikome unutar partijske strukture“, smatra Drašković.
On kaže da vođa utiče na odabir ljudi, ali ne po kriterijuma profesionanosti i sposobnosti odnosno da preuzimaju odgovornost u donošenju odluke, već težnji da se dodvore gazdi, odnosno Vučiću.
„On kao običan čovek nema kapacitet da o svemu da odlučuje. Onda oni koji su najbliži podanici dobijaju pozicije da upravljaju u javnom sektoru – javnim preudzećima, komunalim preduzećima, lokalnoj vlasti“, kaže Drašković.
Zlatko Minić, saradnik organizacije Transparentnost Srbija za N1 kaže da kada čuje kako vrh države govori da nismo sposobni da nečim upravljamo ima nedoumicu na koga se misli.
„Da li kaže mi, za građane, državu Srbiju, što bi moglo da znači da su svi pobegli glavom bez obzira ili misli na članove Srpske napredne stranke (SNS), koja je po dubini okupirala ne samo javna preduzeća, već kompletni javni sektor“, pita se Minić.
Minić kaže da bi se u slučaju opcije dva, odnosno kadrova SNS, složio.
Kako ističe kod tih kadrova pitanje koja se postavljaju su partijska pripadnost, podobonst, lojalnost, zatim da li može da ugrozi poziciju iznad sebe.
„Došli su duboko. Do šefa smene, odeljenja, svuda gde se moglo. Ovi koji znaju da rade vuku kao magarci i nose nesposobne partijske strukture na svojim leđima. Dok im ne dojadi i ne odu“, smatra Minić.
On ističe da se takvim pristupom stvorili veliki problemi tako da moraju da traže alternativna rešenje, ali da kako veruje „ne pada im na pamet da to prepuste nekome ko bi mogao da ih politički ugrozi, pa makar to bio i neko ko nije iz rivalske partije, već stručnjak unutar sistema“.
Milorad Grčić – slika i prilika potpune nekompetentnosti partijskih kadrova
Obojica sagovornika kao dobar primer potpune nekompetentnosti partijskih kadrova ističu EPS gde se za vreme direktorovanja Milorada Grčića, do tada poznatom kao vlasnika pečenjare, zbog loženja peći blatom, desila havarija plaćena milijardu evra i gde niko nije odgovarao.
Grčić je prema Draškovićevim rečima potpuno nekompetentan čovek za direktora EPS, čiji je najveći kvalitet podaništvo.
„Umesto da posle havarije ispravi grešku koju je napravio, on time što proglašava da ne postoje kompetentni ljudi u zemlji, već da se mora osloniti na uvoz stručnjaka iz inostranstva, pravi drugu i angažuje norveške stručnjake. On time nipodaštava i vređa domaće stručnjake kojih ima, ali pripadaju grupaciji koja ne želi da bude uvučena u političke intigre“, upozorava Drašković.
Minić smatra da vlast javni sektor vide na drugi način. Imaju druge priorotete, rade na način na koji ne bi trebalo da rade, iako je, podseća, propisano zašto se formiraju i čemu služe ta preduzeća, odnosno koji su im ciljevi.
On podseća da je organizacija Transparentnost Srbija tražila informacije o konkurisma, kriterijumima za izbor ali odgovor nismo dobil.
„Pre Grčića je na čelu EPS bio čovek struke, Alekasndar Obradović. Pošto nas je partijski kadar Grčić doveo na rub ponora i mraka. Posle njega je opet doveden neko ko je delovao da je stručan, da ima podršku iznutra, ali smo zatim dobili Norvežane u Nadzornom odboru. Nisam siguran šta se tu želelo“, kaže Minić.
Dodaje kako ima osećaj da ako nije u pitanju utisak u javnosti, onda je ovo uvod u neki vrstu privatizacije.
Drašković kaže da je još jedna odlika ove vlast promena ljudi po funkcijama, „kao šahista“.
„Dovode se ljudi bez pripreme. Ministarka ekologije je pokazala još u prvim nastupima da potpuno ne poznaje oblasti kojim upravlja. Ministar poljoprivrede može biti kompetentan za pravnika, ali ne i za ovaj posao. Tomislav Momitović je malo ministar građevinarstva, malo trgovine“.
Drašković kaže da je još jedan razlog čestih „rokada“ želja Vučića da pokaže nadmoć nad svima njima.
„Oni nisu nekompetentni, a on sve zna. On je jedini kompetentan“.
Katastrofa po razvoj
On smatra da su posledice tog načina ponašanja i vođenja države katastrofalne po razvoj ove zemlje, iako lako može da bude drugačije i bolje.
„On je godinama pre početka rada na metrou, rekao da da nemamo nikog stručnog. Zar se ne može poslati 20-30-50 stručnjaka koji će ići po svetu i za pola godine, godinu ili najviše dve naučiti sisteme upravljanja. Međutim, oni to neće. Proglašavaju da smo ništa, kao što proglašava svoje saradnike da su ništa bez njega. On to prenosi na čitavu strukturu društva”.
Nesposobnost u „zlatno doba“
Kao paradoks javljaju se tvrdnje koje neretko prerastu u kampanje da je država nikada jača, da se živi najbolje, da smo u zlatnom dobu….
Sam predsednik je ovog leta tokom posete Nikoljači poručio meštanima da se zapitaju zašto to nije urađeno 30, 40, 50 godina i podvukao da je to urađeno zato što je sada država u boljem stanju nego što je ikada bila. To je samo jedna od niza sličnih izjava.
Prema Draškoviću radi se o propagandi i izvrtanju stvari, a da je realnost npr. rast spoljnjeg duga.
„Dug je porastao od dolaska na vlast SNS sa 25 na blizu 40 milijardi dolara i pretočen je najviše u potrošnju. Nemamo realan ekonomski rast, rast bruto društvenog proizvoda (BDP) je minoran i rastao je najviše zbog direktnih stranih investicija i zaduživanje. Zna se da niko nikoga nije razvio samo spolja“.
On podseća i na slučaj aerodrome u Beogradu.
„Dali smi monopol na 25 godina za aerodrom komaniji Vansi koja je napravila neke pregradne zidove. Svako obučen to može da izvede. Mogli smo samo da to uradimo, ali mi smo proglasili da nemamo kompetentne ljude, a nemamo ih jer se traži da neko bude politički podanik. Gde imate državu gde predsednk (Tomislav Nikolić) nije znao koji je fakultet završio. Koliko imamo ljudi sa fakultetima sumnjivog kvaliteta a nalaze na uticajnim pozicijama društva odnosno javnog sektora. Loše znanje je vidljivo. Vidi se da ne znaju. Pokrivaju se političkom moći. Njihov kišobran je Vučić“.
Zlatko Minić smatra da iza svega toga stoji moć i novac i mehanizmi kako doći do navedenog.
„Mislim da je istrošen mehanizam dovođenja nesposobnih koji će ispunjavati želje jer su shvatili da se stvari raspadaju. To možemo da vidimo na primeru lokalnih i velikih komunalnih preduzeća i sistema. Što je veći sistem, veći je novac. Siguran sam da stručnjacima koji neće ispunjavati partijsku agendu neće prepustiti upravljanje, po cenu da se vratimo u kameno doba”.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare