Vučinić: Da nisam odredio jemstvo i vratio pasoš Miškoviću, država bi imala još veću štetu

Bivši sudija, danas advokat Vladimir Vučinić kaže da je to "potpuno očekivano".

"Postupak je išao u tom pravcu. Doneta je pravosnažna oslobađajuća presuda, gospodin Mišković je tokom tog postupka bio sedam meseci u pritvoru, zakonik o krivičnom postupku govori da lice koje je neosnovano osuđeno ili neosnovano lišeno slobode, ima pravo na naknadu i da tuži državu za naknadu štete", kaže on.

Vučinić je bio sudija u Miškovićevom slučaju, on je doneo odluku o jemstvu od 12 miliona evra, a kasnije i odluku da se Miroslavu Miškoviću vrati putna isprava da bi mogao da otputuje u London. Od tada više nije bio sudija.

Istakao je da su "on i njegova porodica prošli kroz težak period i da osećaju posledice".

"Nemam uopšte dileme da je to bio politički pritisak na mene, iz najvišeg vrha države, posredstvom ljudi koji su tada bili u sudu. Mišković je bio oko sedam meseci u pritvoru, kada je potvrđena optužnica ja sam odlučio o jemstvu. Doneo sam rešenje, gde sam ne samo lično kao sudija, samostalno sam doneo rešenje na 12 miliona evra, oduzeo putnu ispravu, a potom mu je vratio da bi otputovao u London", kaže on.

Pritisak je, dodaje, "od tog momenta bio takav da više nije mogao da podnese i napustio je sud".

"Ako vidite pod kakvim okolnostima je Mišković uhapšen, uz kakvu pompu, da su kasnije bili izbori, glavni adut stranci koja je htela da preuzme vlast, prvi potpredsednik Vlade je bio sadašnji predsednik države, njegove izjave prilikom hapšenja Miškovića, sve što se kasnije događalo, kada sam odredio jemstvo", kaže.

Objašnjava da 12 miliona evra koje Mišković traži od države nije novac od jemstva, jer mu je to vraćeno.

Na pitanje da li je to neka poruka za državu, kaže da je "sasvim moguće".
"To je vezano za pritvor i sve kroz šta je prošao, to se podudara, ne ulazim sada u odluku advokata gospodina Miškovića. Da nisam odredio jemstvo u onom momentu, ova država bi imala još veću štetu, jer bi on duže bio u pritvoru, a da nisam vratio putnu ispravu, to bi isto bilo uračunato, jer je on u London išao da ugovori posao", kaže on.

Ističe da, "za razliku od gospodina Miškovića, nije tužio tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića".

"Za očigledne laži, jer me je porodica molila, nije više mogla da trpi pritisak i pompu. Zbog porodice sam odustao od tužbe, a sigurno bih dobio na sudu, jer ništa od toga nije bilo tačno. Ako pogledate šta se sve kasnije događalo, ja sam siguran da su sudije u Apelacionom sudu koje su donele odluku da bude oslobođen donele ispravnu odluku, ali nemate reakcije na takvu oslobađajuću odluku, a imali ste onakvu reakciju na putnu ispravu", kaže Vučinić.

Govoreći o početku suđenja i samom slučaju, kaže da je bilo "klimavo".

"Kada sam participirao tu odluku, ispalo je ispravno, jer vi vraćate putnu ispravu, da ne bi kasnije i to bila izmakla dobit za Srbiju. Bilo je oko 1.000 strana, ne možete ni iz čega da napravite nešto. Dokazi su postojali za neku eventualnu istragu, neku sumnju, možda čak i optuženje, ali svaki sudija koji sudi i kad dobije mnogo manji predmet, vidi da li će tu biti nešto ili ne, participiramo. Što ste više iskusni, ili imate predispozicija, vi ćete lakše pretpostaviti šta će biti kasnije", objašnjava on.

Kaže da je, kada je prestao da bude sudija, "bilo teško u početku".

"Sa jedne stabilne pozicije i u društvu i u svakom pogledu počinjete da radite nešto drugo, što jedino možda i znate u tom trenutku donekle, krenuo sam od nule, prvi predmet je bio odlazak u Aranđelovac, zahvaljujući divnom kolegi advokatu, prvi honorar mi je bio 150 evra sa svim putnim troškovima. Sad živim mnogo bolje, prošlo je vremena, osetio sam neku novu slobodu, advokatura to pruža, nemam policijsko obezbeđenje koje sam imao, nemam sve što sam imao, što je za mene bio mobing, tortura, porodica i dalje oseća traumu kroz koju je prošla", kaže on.