Vučković o porukama iz Brisela: Veliki opominjući momenat za Srbiju

Govoreći o porukama Marte Kos, Vučković kaže da misli da govori sa "velikom zabrinutošću i spremnošću da se određene mere prema Srbiji preduzmu".

"Što nije njena odluka, verovatno je to sazrevanje jedne odluke koja se sprema već nekoliko meseci. Dosta specifična pretnja, EU nije neko ko preti, ne zaboravimo one devedesete, uvek je zabrinuta i uvek podržava, to je sad sastavni deo njene izjave. Ovo jeste veliki opominjući momenat za Srbiju, najveća odgovornost je na našoj vladi, sa dve strane. Mora da isporuči reforme na koje se obavezala, obavezali su se da će primeniti mišljenje Venecijanske komisije kad stigne, to ćemo da vidimo, ali je takođe ta odgovornost prema građanima Srbije, jer ovakav odnos naše vlade sa EK i EU jako mnogo utiče i na raspoloženje građana prema čitavom procesu. Bilo bi opasno da ovakve poruke protumače kao deo međunarodne zavere protiv Srbije. Moramo da prepoznamo da se iza takvog narativa i prebacivanja odgovornosti na druge aktere, u stvari Srbija dovodi u situaciju daljeg udaljavanja od EU", kaže ona.

Te poruke, dodaje, za posledicu imaju dalje otuđenje građana od čitavog procesa,

"Što je jako loše, jer kad ih jednom otuđite, teško ih je vratiti, a važno je, jer te reforme svi mi moramo da sprovodimo", kaže.

Prema njenim rečima, "donošenje Mrdićevih zakona po ovakvom postupku, bez konsultacija sa EU, uz kritike koje dolaze od stručne javnosti i civilnog društva je kao neka vrsta bačene rukavice EU".

"Mora na to da reaguje, jer su tu u pitanju osnovne vrednosti EU. Pitanje je, pošto su ti zakoni na snazi, mišljenje Venecijanske komisije će doći, da li će se sad postupati po tim Mrdićevim zakonima i da li će se primenjivati do trenutka kad se bude rešilo da se postupa po mišljenju Venecijanske komisije. Pitanje je da li ćete onda postupajući po mišljenju Venecijanske komisije moći sve da vratite u pređašnje stanje", kaže ona.

O reformi pravosuđa kaže da postoji praksa da se "sve institucije moraju podjarmiti izvršnoj vlasti i volji izvršne vlasti i dominantne političke stranke".

"Sve mora biti pod kontrolom izvršne vlasti, onda se postavlja pitanje čemu onda nama svi ti zakoni. Ako su podjarmljeni jednoj političkoj stranci i nosiocima političkih funkcija, onda se postavlja pitanje imamo li mi uopšte politički sistem i državu. Ja mislim da imamo politički sistem koji nije demokratski, ne dozvoljava različitost mišljenja, slobodu mišljenja, izražavanja, stvara se utisak da uopšte nema slobodnog prostora", kaže ona.

Prema njenim rečima, "vlast je najodgovornija za stanje javne reči i javne scene u jednoj zemlji".

Smatra i da je, pre svega, "odnos prema univerzitetu u fokusu".

"Ono što je svakako narušavanje slobode i autonomije univerziteta je za osudu, imamo opominjuća saopštenja nekih evropskih zajednica. Mislim da sloboda univerziteta mora biti poštovana, kako na nivou toga ko predstavlja univerzitet, rektor, rektorski kolegijum, dekani, izbor dekana, kod nas se sve to dovodi u pitanje, ako nije pod kontrolom", kaže ona.

O sastanku Marte Kos i rektora Vladana Đokića kaže da je to "priznanje za demokratske procese koje je univerzitet započeo".

"Važna poruka, jer je EU na početku studentskih protesta bila viđena kao dosta rezervisana institucija prema onome što se događalo u Srbiji i da susret sa rektorom pokazuje razumevanje ishoda tih protesta i zahteva. I studentski protest i univerzitet koji je podržavao zahteve studenata, to su osnovne evropske vrednosti za koje se zalažu svi oni koji hoće da Srbija bude u EU, to je priznanje glavnom čoveku univerziteta u ovom trenutku", kaže Vučković.