Vujo Ilić: 15. mart je studentska prekretnica - tri stvari bi mogle da se dese posle protesta

"Videli smo ono što nije neuobičajeno. Novo je bilo korišćenje pirotehničkih sredstava, PP aparata… Niko od nas ne želi da Skupština tako izgleda, ali funkcionisanje institucije je blokirano na mnogo različitih načina od 2017. godine, kada je prvi put usvojen budžet bez rasprave. Parlamentarizam je u krizi. Ovo je važan signal da iz nje mora da se izađe. Pretpostavljem da je opozicija želela da signal da se nastavi sa poslom kao da su uobičajene okolnosti. Iako je konstatovana ostavka, u proceduru je ušlo 60 akata, što se postavlja pitanje da se u ovakvim okolnostima provlače ti zakoni. Dobro je da se to pitanje pokrenulo", kazao je on za N1. 

Kazao je i da veruje da ne postoji mogućnost opozicije da blokira rad Skupštine i da to može samo simbolički da bude, kao i da je vlast imala "cilj" time što nije želela da napusti skupštinsku salu.
"Za Anu Brnabić i minsitre je bilo važno da pokažu da neće izaći iz sale. To bi za birače izgledalo kao kapitulacija pred opozicijom, iako je situacija takva da može da se napravi pauza. Ali, čini mi se da se to ne radi već duže vreme, da nema pokušaja da se stvari vrate u red. Vlast je htela da pokaže da je opozicija agent nereda. Mislim da treba da prestanemo da očekujemo od predstavika vlasti da budu dolsedni u komunikaciji. Hteli su spoljnom svetu da pokažu da se desilo nasilje u Skupštini i da je opozicija za to kriva", dodao je.

Opozicija je kazala da razgovara o prelaznoj vladi.

"Deluje mi nejasno još. Ne treba je mešati sa ekspertskom vladom. I SNS može imati tu vladu. Prelazna vlada je vlada u kojoj se deli moć da bi treća strana predlagala ko će u njoj biti. SNS sada ne želi da prihvati takav predlog. Čini mi da nedostaje jasna pozicija i vlasti i opozicije. Drugi element koji ne postoji spoljni akter koji garantuje neku vrstu dogovora.EU nije davala naznake da bi mogla da bude taj posrednik", smatra Ilić.

Danas je i 101. dan od početka studentskih blokada i zahteva. Ilić smatra da je 15. mart studentska prekretnica.

"Studenti su se pokazali kao istrajni. Pokazali su sposobnost da strateški deluju. Oni su sami 15. mart postavili kao prekretnicu, tako ih doživljavamo, ali ne znamo šta će ona biti. Pretpostavljam šta bi to moglo da bude. Jedna stvar je dodavanje političkog zahteva gde bi se očekivala politička odgovornost. Moglo bi da dođe do radikalizacije njihovog načina borbe, do zauzimanja javnih prostora. I treća je mogućnost da se pozovu drugi akteri na bližu saradnju - akademsku zajednicu, prosvetara, advokata… što su do sada izbegavali. Ne bi me iznenadilo da vidimo kombinaciju tih stvari posle 15 marta", zaključio je naš sagovornik.