Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji i u Crnoj Gori podsetile su na odgovornost državnih institucija dve države za ratni zločin u Štrpcima nad građanima Savezne Republike Jugoslavije i zahtevaju da se do kraja utvrdi puna odgovornost izvršilaca i nalogodavaca, kao i da se ubrzaju suđenja.

Dve nevladine organizacije podsećaju da su na današnji dan 1993. godine pripadnici Vojske Republike Srpske, na železničkoj stanici u Štrpcima, iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd–Bar izveli i ubili 20 civila nesrpske nacionalnosti.

Ukazuju da su porodice žrtava u Srbiji i dalje su diskriminisane u pogledu statusa civilnih žrtava rata.

Naglašavaju i da je advokat porodica Velija Murić 20. maja 2002. podneo krivične prijave protiv 14 visokih bivših funkcionera, uključujući i bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i SRJ Dobrice Ćosića, premijera Milana Panića i načelnika generalštaba Živote Panića, i prosledio ih saveznom državnom tužiocu, Javnom tužilaštvu Srbije, višem tužiocu u Bijelom Polju i državnom tužiocu Crne Gore.

U prijavi se, podsećaju, navodi da je otmica u Štrpcima planirana uz njihovo znanje, „jer su raspolagali strogo poverljivim informacijama o otmici a nisu preduzeli nijednu radnju iz okvira svojih ovlašćenja da do toga ne dođe.

Većina tih funkcionera je u međuvremenu preminula, ali su pravosudni organi Srbije i Crne Gore i dalje dužni da istraže i do kraja rasvetle slučaj otmice u Štrpcima, poručuju iz Inicijative mladih za ljudska prava iz Srbije i iz Crne Gore.

Abazović: Ratni zločini ne zastarevaju

Potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović izjavio je da i nakon 28 godina od zločina u Štrpcima porodice nevino stradalih čekaju da pravda zakuca na vrata svih izvršilaca i nalogodavaca.

„Imamo obavezu prema dušama stradalih, njihovim porodicama, ali i prema ugledu države. Pitanje rasvetljavanja tog slučaja, kao i svih drugih nerasvetljenih, je i pitanje savesti nas koji se nalazimo na važnim pozicijama u zemlji“, naveo je Abazović u pisanoj izjavi.

Abazović je istakao da ratni zločini ne zastarevaju i da je zaokruživanje sudskog procesa u tom i svim drugim slučajevima neizostavan deo našeg suočavanja sa prošlošću i sa civilnim žrtvama rata na prostorima bivše Jugoslavije.