Pristup pravdi nije bio u potpunosti omogućen ni tokom trajanja integracije pravosuđa na Kosovu, a izlaskom Srba iz institucija situacija na tom polju se višestruko pogoršala, navodi se u izveštaju Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.
Izveštaj je pripremljen u okviru projekta koji je YUCOM sprovodio u toku 2023. i 2024. godine uz podršku Instituta za mirne promene (PCI).
Nerešena pitanja, poput nedostatka javnih beležnika ili izvršitelja iz srpske zajednice, opstaju, ali u ovakvoj izmenjenoj situaciji predstavljaju samo jedan od niza pravnih praznina i propusta kojima su građani izloženi, dodaje se u izveštaju.
Pročitajte još:
Navodi se i da je Srbija samoinicijativno, u zakonski neuređenom okviru u pogledu sedišta i područjima sudova i tužilaštava na teritoriji Kosovo i Metohija, prenela nadležnost na sudove u Leskovcu kako bi osigurala rešavanje određenih predmeta čija je izvršnost moguća u Srbiji.
Sudovi u kosovskom sistemu, uprkos kolektivnim ostavkama, i oni nadležni u srpskom sistemu svoj posao rade savesno i efikasno u skladu sa okolnostima. Usled nemogućnosti međusobnog priznanja i prihvatanja odluka i dokumenata koje izdaje jedan ili drugi sistem, građani trpe posledice i nisu u mogućnosti da ostvare svoja puna prava bez odluka pred oba suda, dodaje YUCOM.
Građani snose velike troškove ne samo za vođenje tih postupaka, već i za prikupljanje dokumentacije koja nije centralizovana.
Izveštaj nudi i preporuke za prevazilaženje takve situacije, a među njima je i hitno pokretanje Zajedničkog komiteta, kojim predsedava EU, za praćenje sprovođenja Sporazuma o putu ka normalizaciji između Beograda i Prištine, zarad transparentnosti primene postignutih sporazuma.
Potrebno je i što pre osmisliti mehanizam / komisiju za međusobno priznanje dokumenata, koji proizlazi kao obaveza iz Sporazuma, a čiji rad je ključan za obezbeđivanje pristupa pravdi građanima koji žive na teritoriji Kosova.
Taj mehanizam je ključan za bržu primenu relevantnih, delimično ili potpuno neprimenjenih povezanih sporazuma, poput sporazuma o matičnim knjigama, katastru i o univerzitetskim diplomama, ali i preveniranje vođenja paralelnih postupaka pred srpskim i kosovskim pravosuđem usled trenutne nemogućnosti priznanja relevantne dokumentacije iz drugog sistema i omogućavanje pravosudne saradnje.
Komitet pravnika za ljudska prava smatra da je potrebno obezbediti uslove za povratak nosilaca pravosudnih funkcija u kosovski pravosudni sistem, kao i policijskih službenika.
Potrebno je voditi računa da i druge pravne profesije na Kosovu reflektuju etnički sastav sredina u kojima posluju, uključujući službenike besplatne pravne pomoći, advokate, javne beležnike i izvršitelje, kako bi građani imali više poverenja u institucije kojima se obraćaju, dodaje se u saopštenju.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare