Adekvatan pristup pravdi za građane Kosova, posebno za pripadnike srpske zajednice, i dalje nije obezbeđen, jer se ovi građani nalaze u potpunoj pravnoj nesigurnosti, zaključak je analize savetnice za pitanja procesa EU integracija iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Jovane Spremo.

Spremo je, u danas objavljenom Biltenu Radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, upozorila da, „iako se Sporazum o pravosuđu stavlja na pijedestal uspeha Briselskog dijaloga, situacija na terenu nije samom njegovom primenom obezbedila prostor za pravnu sigurnost i uživanje prava građana na Kosovu, posebno onih iz srpske zajednice“.

Ukazala je na „operativne probleme integracije“ i ocenila da je i dalje najveći problem upotreba jezika, angažovanje prevodilaca i kvalitet prevoda.

„Nema sistemskog rešenja ni u pogledu preduslova za stupanje na pravosudnu funkciju za mlade pravnike iz srpske zajednice. Najveći uticaj na to ima nedostatak primene Sporazuma o diplomama, odnosno nemogućnost nostrifikacije diploma sa fakulteta Republike Srbije na Kosovu (i obrnuto), a takođe se ne priznaje ni položen pravosudni ispit u srpskom sistemu“, istakla je Spremo.

Upozorila je da proces verifikacije diploma Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovic „efektivno ne funkcioniše od kraja 2021. godine“.

U analizi je ocenila i da na celoj teritoriji Kosova postoji problem pristupa uslugama javnih beležnika, a posebno nealbanskim manjinskim zajednicama.

„U kosovskom sistemu radi ukupno jedna javna beležnica iz srpske zajednice i to za teritoriju Novog Brda. Za ceo sever Kosova, niti u jednoj od četiri opštine nema uopšte notara, pa se za te usluge u kosovskom sistemu građani obraćaju javnom beležniku u Južnoj Mitrovici. Za potrebe u srpskom sistemu se pak obraćaju notarima u Novom Pazaru, Raški i Leskovcu“, istakla je Spremo.

Zaključila je da će, bez sistemskog rešavanja i praćenja svih problema sa kojima se građani i građanke suočavaju, kako od strane kancelarije Specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine, tako i vlada u Beogradu i Prištini, Sporazum o pravosuđu sam po sebi ostati jednokratno rešenje.

Spremo je istakla da on neće imati dalekosežni i dugoročni efekat na jednak pristup pravdi svim građanima koji treba da uživaju svoja prava na teritoriji Kosova.