Samo od početka godine, ubijeno je 17 žena u porodično-partnerskom odnosu. Posle tragedija u Beogradu i okolini, beleži se skok broja slučajeva femicida u zemlji. Za devet dana, od trećeg do 12. maja, četiri žene su ubijene u porodičnom ili partnerskom nasilju.
Najporaznije je to što je većina ubica prethodno prijavljivana nadležnima, pa se otvara pitanje – ko se bavi kontrolom sprovođenja mera – poput zabrane prilaska, odnosno, zasto se sustinski ne bavimo ovim problemom.
Uhapšen muškarac zbog sumnje da je ubio devojku u Ripnju
Ubistvu žene u Pirotu prethodilo proganjanje i nasilje, žrtva tražila zaštitu
Muškarac u Novom Sadu pucao u devojku, pa u sebe
Ubijena žena u Ćićevcu
Oglasio se MUP o smrti deteta u Zaječaru: Očuh tukao devojčicu (2) po glavi i telu
Policajac ubio suprugu, pa izvršio samoubistvo u Grockoj
Žena izbodena na smrt u selu kod Leskovca
Ovo su samo neki od naslova u medijima. Jesmo li se navikli na nasilje i ubistva, čudi li nas što se prelilo na ulice i među decu?
„Naravno da ko je hteo da sluša i da reaguje mogao je i da predvidi, da ova normalizacija nasilja koja se dešava 10 i više godina… Dovodi do toga da nikog nije briga“, navodi Tatjana Nikolić iz Centra za devojke, Niš.
Pročitajte još:
Rodna ravnopravnost je jedno od prioritetnih pitanja kojima je Vlada Srbije posvećena, izjavila je predsednica tog koordinacionog centra na zasedanju Komisije za status žena u Ujedinjenim nacijama.
„Ovaj dan nas podseća na mnoge izgubljene živote žena, žrtava partnerskog nasilja i nasilja u porodici, ali je istovremeno obojen i borbom našeg društva da više ne izgubimo ni jednu ženu, majku, ćerku, sestru, baku“, rekla je Maja Gojković. Ministarka kulture Maja Gojković je to izjavila krajem 2022. godine, u kojoj je bilo ukupno 26 žrtava porodičnog nasilja. U prvoj polovini 2023. već smo stigli na 17 ugašenih života.
„U tri slučaja od početka godine femicid se desio zapravo nepostupanjem institucija, odnosno u ovom slučaju poslednjem, kolko već možemo da saznamo iz medija – bile su hitne mere na snazi. Te hitne mere su prekršene i došlo je do femicida“, navodi Jovana Markulić iz Autonomnog ženskog centra.
A i kada se izreknu hitne mere u vidu zabrane prilaska, kontaktiranja i iseljavanja zlostavljača, izostane praćenje tih mera. Saradnja institucija bi znatno pomogla da se žene sačuvaju.
„Da li mu se sudilo, koje su mu mere izrečene. Kada će to prestati da to mora da teče između svih relevantnih aktera u borbi protiv nasilja“, kaže Tatjana Nikolić.
„Bitno je to da se razmene informacije jer vi kao jedinka, sada kao žrtvada ona sada ponavlja, ona ne zna šta je institucijama bitno da znaju, ona samo ponavlja ono što je preživela i to govori pod nekim emocijama gde nije lako uočiti sve te indikatore“, navodi Jovana Markulić.
Potrebna je zvanična evidencija femicida, koja postoji u MUP-u ali ona nije javno dostupna. Ono što takođe Srbija nema je FemicidWatch.
„Kako je moguće da ljudi koji imaju pristup oružju kao na primer nedavni slučaj femicida koji se desio u Novom Sadu, koji završi samo sa zabranom prilaska koji niko ne kontroliše. Znači to telo bi nam odgovorilo na ta pitanja i dalo preporuke da se ti neki propusti u sistemu koordinacije i saradnje isprave“, podvlači Kosana Beker, programska direktorka organizacije Femplatz.
I dodaje da nije jasno zašto se u Srbiji i dalje čeka na femwatch, kada se osnivanje tog tela već nalazi u Strategiji protiv nasilja prema ženama.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare