ZA Krov nad glavom: Najava o zaštiti doma od izvršenja dobra, ali to nije dovoljno

"Dobro je što su nosioci vlasti u Srbiji konačno, 13 godina od početka primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), primetili da postoji razlika između obične nekretnine i nekretnine koja ima funkciju doma, kao i da nekretninu sa funkcijom doma treba zaštititi od izvršenja. Na ovo godinama ukazujemo stojeći pred vratima unesrećenih porodica i braneći ustavni poredak Republike Srbije od privatnih preduzetnika kojima je država dala javna ovlašćenja, od predatorskih banaka, zelenaša i prevaranata", kažu u saopštenju.

Međutim, podsećaju i da je Srbija ratifikacijom Evropske konvencije o ljudskim pravima već u svoj ustavni poredak unela zaštitu prava na dom, pa im, kako kažu, nije jasno zašto predsednik predlaže da se ono sada unese u Ustav, umesto da se Zakon o izvršenju i obezbeđenju (ZIO) uskladi sa Ustavom.

"Odnosno, da se na mnogo brži i jednostavniji način zaštite siromašni stanovlasnici, koji čine ubedljivu većinu stanovništva Srbije", dodaju.

Gubitak krova nad glavom je, kažu, najteža, ali ne i jedina nepravda privatizovanog izvršnog postupka.

"Profitni motiv u izvršavanju sudskih odluka i verodostojnih isprava (računa) ne samo što nije doveo do proklamovane efikasnosti izvršnog postupka, nego je proizveo opštu pljačku građana koji zbog izvršiteljskih 'nagrada' i lažnih troškova plaćaju iznose koji su po pet, deset i više puta veći od osnovnog duga. Ovo divljanje je naročito eskaliralo nakon 2021. godine, kada su 'javnim', odnosno privatnim izvršiteljima preneti tzv. istorijski dugovi – dugovi za komunalne i srodne usluge koji su u nekim slučajevima stari i više od decenije", pišu iz ZA Krova nad glavom.

Pozivaju da se isprave i druge nepravde.

"Dakle, podržavamo predlog da se narodu Srbije zaštite domovi od izvršenja, ali u svojim domovima nećemo imati mira ako se ne isprave i druge nepravde - ako se ne ukinu 'javni', profitno motivisani izvršitelji, ako se izvršni postupak ne vrati pod kontrolu suda, ako se troškovi izvršnog postupka ne ograniče samo na nužne i ako se ne otpišu nelegitimni dugovi i kamate za koje dužnici nisu odgovorni", navode u saopštenju.

Iz ove inicijative podsećaju da je ZIO nakon donošenja 2011. godine dva puta menjan – prvi put 2015, a zatim 2019. godine.

"Oba puta je propuštena prilika da se spreče nepravde koje su već tada bile očigledne. Štaviše, sa svakom izmenom privatni izvršitelji su dobijali sve veća ovlašćenja i postajali sve jači centar moći. Vlast ne može da se izgovara na neznanje", ocenjuju.

U međuvremenu su, dodaju, hiljade porodica ostale na ulici.

"I oni se sada moraju obeštetiti! Oni su ostali bez krova nad glavom zbog samovlašća izvršitelja i zbog odbijanja zakonodavca da to samovlašće spreči, tako da štetu treba solidarno da plate 'javni' izvršitelji i država... Činjenica da danas postoji širok društveni konsenzus da niko ne sme ostati bez doma, koji ne može da ignoriše ni predsednik Republike, jasno govori koliko nam je dojadila izvršiteljska mafija. Polovične mere, bez pune zaštite ugroženih i obeštećenja opljačkanih, su nedovoljne", zaključuju u saopštenju.