Za nedavne otkaze vlast krivi studente, a struka kaže - "ulica" pomaže ekonomiji da se iščupa iz korupcije

Nikad gori januar za srpsku ekonomiju, žali se vlast. Nije do nje, ona daje sve od sebe, krivci su na ulicama. To su oni što još nisu ni dobili priliku da se zaposle i ekonomski doprinesu.

"Nadam se da će uskoro da prestanu blokade koje nanose štetu svakom građaninu ove zemlje. Razara našu ekonomiju! Razara mogućnost dolaska naših investitora u zemlju", naveo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 12. februara.

Nešto ranije, 5. februara, premijer u ostavci Miloš Vučević naveo je da "nemoguće da ne osetimo negativne refleksije, a govorimo o rastu plata i penzija".

Vučić je 20. februara rekao da se nada da "ćemo uspeti da izvučemo zemlju iz ove teške situacije".

"...da ćemo uspeti da isplatimo sve ono što smo rekli i da ćemo moći da čuvamo radna mesta".
Mnoga radna mesta, ipak, nisu sačuvana. Da stižu otkazi znalo se znatno pre studentskih protesta.

Zatvorio je američki "Adient" prošle godine dva pogona u Kragujevcu. Još 2022. najavio je FIAT da mu sedišta za automobile proizvedena u Srbiji više ne trebaju.

I skoro 300 radnika kineske firme "Mei Ta" iz Bariča poslati su na biro za zapošljavanje. Razlog - smanjenje troškova.

Smanjena prodaja primorala je i leskovačku "Juru" da podeli otpremnine. Posle 14 godina, Beneton je odlučio da ode iz Niša, što znači otkaz za oko 900 ljudi.

Međutim, za naše nevolje nije kriva akademska zajednica, već ekonomski model Srbije, zasnovan na stranim investicijama u sektorima jeftine radne snage, objašnjava ekonomista Goran Radosavljević.

"I trenutno je taj model, tako postavljen, došao do kraja. Kada se završi taj ciklus investicija koje su došle uz pomoć visokih subvencija, prosto i te kompanije zatvaraju svoje pogone i odlaze", objašnjava  ekonomista Radosavljević. 

Reč je o spinu vlasti i studentski protesti nisu mogli značajnije da utiču na ekonomske tokove, smatra urednik portala "Mašina" Marko Miletić.

"Mislim da se tu pre svega radi o globalnim tokovima i smanjenju proizvodnje, na primer, ako govorimo o problemima u auto-industriji, jasno je da to nema veze ni sa kakvim lokalnim problemima već je čitava evropska auto-industrija prosto u problemu. Najlakše je tim kompanijama da otpuste radnike i zatvore svoju proizvodnju tamo gde im je i najjeftinije i najmanje ulaganje", dodaje sagovornik N1.

I u takvim situacijam vlast traži opravdanje, objašnjavaju stručnjaci.

"Direktno su protesti doneli ogromnu štetu srpskoj ekonomiji! Nesagledivu!", rekao je ranije Vučić.

Ekonomista Radosavljević kaže da se njima "sad dobro podesilo da mogu da kažu da su za sve ono loše u ekonomiji - što bi sledilo svakako - krivi protesti i neko drugi".

Poručuje Radosavljević: mogla bi stvarnost da se posmatra i iz drugog ugla, pa da se kaže da ono što se na ulicama dešava u stvari je pozitivno jer pomaže srpskoj ekonomiji da se iščupa iz korupcije.