Zabrana skretanja ulevo postaje svetska praksa, ali struka tvrdi da ima efikasnijih mera za bezbedniji saobraćaj

Gradonačelnikova najava ukidanja "levih skretanja gde god je to moguće" izazvala je malo neverice, malo smeha, malo nerazumevanja.

Ono što je tačno, jeste da su ova skretanja u odnosu na druga opasnija iz dva razloga. Prvo, levo skretanje znači kretanje suprotno saobraćaju u više smerova, posebno na prometnoj raskrsnici. Drugi problem je što su sudari kod levih skretanja obično mnogo smrtonosniji jer su bočni ili čeoni sudari, dve najsmrtonosnije vrste.

Ipak, postavlja se pitanje da li je smanjivanje levih skretanja, kako smatra Aleksandar Šapić, rešenje za manji broj nastradalih na ulicama.

On je u obraćanju rekao da mu želja da se na ovaj način poveća i protočnost i bezbednost. Podsetimo, nedavno je u tragediji na Novom Beogradu zbog prebrze vožnje i prolaska kroz crveno vozača pod dejstvom alkohola, poginula tročlana porodica.

Jedno levo manje, tri puta desno više

Saobraćajni inženjer Milan Vujanić kaže za N1 da na raskrsnici na kojoj se ukrštaju dva dvosmerna puta ima ukupno 16 presečnih tačaka putanja vozila. Ako se, zabrani levo skretanje, broj presečnih tačaka će se malo smanjiti ali će se povećati broj desnih skretanja za tri puta.

"Vozilo mora da napravi tri puta desno da bi pod pravim uglom došao na isto mesto sa levim skretanjem. Ako imate tri desna skretanja, kod velikog protoka saobraćaja ta raskrsna će biti blokirana, jer i oni kojima je desno potrebno ali i oni koji moraju zbog levog skretanja, pa će pravac kojim idu biti zagušen” upozorava Vujanić.

On smatra da je ukidanje levog skretanja moguće ako geometrijski uslovi, intenzitet saobraćaja i uslovi raskrsnice dozvoljavaju.

U glavnom gradu to je najčešći slučaj na Novom Beogradu, gde ima ulica koje su pod pravim uglom, a nisu visokog kapaciteta. Takav pristup je, kako navodi, čest je u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

"Svaka raskrsnica mora posebno da se analizira. Da li je moguće, da li se time nešto dobija. Porodica kod Tošinog bunara nije nastradala zbog levog skretanja. Mogli su da dolaze iz leve ulice i bilo bi isto. Isto bi bilo i da je na mestu nesreće nalazi kružni tok", ocenjuje Vujanić.

On smatra da je od skretanja, važnije kako da sprečimo ponašanje ljudi. On smatra da je potrebno sprečiti ponašanje ljudi i sancionisati ih tako da im ne padne na pamet da ponovo naprave prekršaj.

“Prava mera je samo kontrola i saznanje da će prekršaj biti otkriven. Kamere i to ne skrivene, jasno vidljive da vide da ih snimaju. Tada se vozači klone toga, jer će biti otkriven i sankcionisan jer se vidi tablica. Zatvorskim merama da se snakcioniše, da vozaču ne padne napamet da radi".

U Norveškoj jedna žrtva godišnje, u Srbiji ne manje od 400

Od početka godine, na putevima u Srbiji je poginulo 397 osoba, dok je oko 15.000 povređeno, od toga 3.000 teško, podatak je koji je saopštio zamenik načelnika Uprave saobraćajne policije Bojan Radovanović. Broj saobraćajnih nesreća godišnje se već neko vreme kreće između 30.000 i 35.000.

On je ukazao da su u nesreći na Novom Beogradu u kojoj je poginula tročlana porodica, kao i prevrtanje autobusa kod Sremske Mitrovice, gde su tri osobe poginule, 25 teško, a 35 lakše povređeno, u oba slučaja a na osnovu preliminarnih pokazatelja - uzrok bilo prekoračenje brzine.

Vujanić kaže da je u Norveškoj u 2022. poginuo ukupno jedan čovek u saobraćaju. To po njemu znači da su postigli da se tamo ceni “ljudski život, ljudska imovina i da se poštuju pravila igtre”.

Prema dostupnim statističkim podacima za 2024. godinu, prosečan broj poginulih u saobraćaju Evropskoj uniji na 1.000.000 ljudi iznosi 45, a u Srbiji 514 poginulih.

Pored Srbije, situacija je podjednako loša u Rumuniji, gde je takođe 78 poginulih na milion stanovnika. Pri dnu lestvice bezbednosti saobraćaja je i Bugarska – sa 74 poginulih. S druge strane, najmanja stopa poginulih u saobraćajnim nesrećama je u Norveškoj – 16 na miliona stanovnika. Slede Švedska (20) i Malta (21).

Govoreći o tome kako u Srbiji postići da se poštuju pravila igre, naveo je nekoliko stvari. To su dobra auto škola, zatim otkrivanje prekršaja i kažnjavanje, ali i nagradom za vozača koji nisu pravili prekršaje prošle godine, kao što je popust od 10 odsto prilikom registracije i slično.

"Što više krvi na ekranu, to manje na ulici"

Vujanić posebno ističe deo kaznenih mera koji se ne primenjuje ali je kako tvrdi “bez razloga stavljen je na stub srama”.

"U Japanu, najbezbednijoj zemlji na svetu kada je u pitanju saobračaj imaju moto "što više krvi na ekranu, to manje na ulici". To znači da se svake teške nezgode prikazuju sa svim posledicama kako bi ljudi bili svesni opasnosti u koju ulaze. Ovde kod nas slike koje nisu lepe se izebgavaju jer kako kažu prave nelagodnost nelagodnost kod publike", ocenjuje Vujanić.

Čega se plaše srpski vozači?

Kako ističe, dobre metode za srpski mentalitet su oduzimanje vozačke dozvole i automobila. Oduzimanje dozovola na određene vreme bila je kazna koja se primenjivala u prvoj deceniji 21. veka.

“Vozači u Srbiji se klone dve kazne uzimanje dozvole i ljubimca koga voze.

Predlagali smo da se to nađe u zakonu, ali se nije desilo. Trajna zabrana upravljanja i trajno oduzimanje vozila. Mada i 10 dana bez dozvole za prektršaj je strašno za prosečnog sprskog vozača. Efikasno, ali je u Srbiji neprihvatljvo”, zaključuije Vujanić.

Svetska iskustva ukidanja skretanja ulevo

Obrazlažući nameru o ukidanju skretanja ulevo na pojedinim lokacijama u gradu, Šapić je rekao da je to "tendencija u čitavom svetu". Američki "Vašington post" je prošlog leta objavio da je 11 odsto vozila koja su učestvovala u saobraćajnim nesrećama u SAD tokom 2022. godine, skretalo levo u trenutku sudara, što je, kako ističe ovaj list, gotovo dvostruko više u odnosu na broj onih koji su skretali desno.

Skretanja ulevo su, kako navodi "Post", dovela do osam puta više smrtnih slučajeva i skoro četiri puta više povreda nego skretanja udesno. Kada je Nacionalne administracija za bezbednost saobraćaja (NHTSA) analizirala nesreće koje su se dogodile isključivo na raskrsnicama, skoro 62 procenta tih sudara uključivalo je skretanje ulevo.

"Post" ukazuje i na druga istraživanja u svetu - primera radi jedna nemačka studija iz 2019. godine pokazala je da je uklanjanje samo 18 skretanja ulevo u Hanoveru smanjilo vreme putovanja vozača za skoro 12 procenata.