Zagorka Dolovac – zna se da postoji, ali se retko viđa: Nekad se krije iza fascikle, a nekad…

Vesti 19. apr 202420:28 1 komentar

Već tri mandata Zagorka Dolovac je na mestu glavne republičke tužiteljke. I kao od prvog dana ostala je istrajna - da ne odgovara na pitanja novinara i javnosti. Pa kad se nađe licem u lice sa medijima, pribegava različitim tehnikama izbegavanja - od mimikrije, do prostog bežanja.

U Srbiji je vrhovna javna tužiteljka poput nekakve egzotične flore i faune – zna se da postoji, retke su prilike da se vidi.

A kada se ukaže prilika da je kamere zabeleže, gleda na sve načine da ih izbegne. Probale su kolege sa „Insajdera“ da joj priđu, ali je „sklonište“ pronašla kod ambasadora EU i SAD.

Tužiteljka Dolovac: Sada me napadaju ovi novinari.

Ambasador SAD Kristofer Hil: Zbog čega?

Dolovac: Ne znam, zaista. Ali, to je razlog zašto sam Vam prišla.

Ambasador EU Emanuele Žiofre: Ona kaže da smo mi ljudski štit.

Ambasador Hil: Mi smo ljudski štit.

Reporter Insajdera: Izvinite, jedno pitanje…

Čovek iz protokola: Izvinite, ovo je privatni razgovor.

Usavršava skrivanje i bežanje tužiteljka Dolovac godinama. Svojevremno je kao ljudski štit koristila i ministarku pravde Maju Popović.

Novinarka: Gospođo Dolovac, gospođo Dolovac!

Ministarka Popović: Nemojte molim Vas, da uznemiravate gospođu Dolovac.

Pa što je uznemiravamo, izvinite?

Kad nema ljudi u okruženju, posegne tužiteljka za fasciklom. Makar da prikrije lice. Ako već i mora pred kamere, kao tokom prvog prenosa uživo sednice Visokog saveta tužilaštva, trudi se da sedi okrenuta leđima.

Ne voli bliski susret sa medijima i javnošću, još manje sa narodnim poslanicima. Bar opozicionim, naročito kad od nje traže da radi svoj posao.

„Ja vas ničim ne ugrožavam, samo želim da vam predam ugovor „Telekoma“ i Žeželja i ništa više“, rekla je Marinika Tepić u avgustu 2020.

Dolovac: Zašto on sada snima? Mogu da pozovem da uzmu aparat i snimke.

Ne treba od tužilaca očekivati da su javno sveprisutni i da se svako malo pojavljuju pred kamerama, ali Goranu Iliću iz Udruženja tužilaca Srbije nije ispravno ni njihovo apsolutno odsustvo.

„Vrhovni javni tužilac se bira „par exelance“ u političkom procesu. Iako nije imala kontakte sa javnošu ona, pod navodnicima, nije zbog toga bila kažnjena, već na neki način nagrađena. Oni koji odlučuju o njenom statusu smatraju da je njen pristup isprava“, kaže Goran Ilić.

Ako je nekome za utehu, ni pristupi vrhovnih tužilaca u susedstvu nisu bolji. Tako je recimo prethodna glavna tužiteljka u Hrvatskoj medije ignorisala, a njen naslednik praksu je dodatno „zaoštrio“.

„On je još dok je bio sudaija vrlo često gostovao po televizijama, međutim, u jednom trenutku je sve to prestalo. Čak nam je u jednom trenutku na naše upite putem WhatsUp-a ili SMS-a slao poruke više ne razgovaram, zbogom“, kaže reporterka N1 Hrvatska Mila Moralić.

Verovatno isto misli i njegova koleginica iz Srbije, samo nikako da izgovori ili napiše. A i što bi, kad joj igra „žmurke“ baš ide od ruke.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare