Zakočen dijalog Beograd-Priština: "Obe strane očekuju mnogo, naročito od američkih izbora"

Euroaktiv prenosi mišljenje diplomatskih zvaničnika u Evropskoj Uniji da će zastoj u dijalogu biti premošćen tek kasno na jesen, pošto se posle izbora za Evropski parlament izabere nova Evropska komisija i postave zamenici posrednicima u dijalogu, Žozepu Borelu i Miroslavu Lajčaku.

"Ništa novo, kako deluje i gledano iz Prištine i iz Beograda. Dakle, i jednoj i drugoj strani odgovara malo odlaganje dijaloga do završetka i evropskih, ali i američkih izbora. Jedna i druga strana očekuju mnogo, naročito od američkih izbora, i od nekih promena koje bi se tamo desile. Već smo krenuli u neku raspravu o tome ko bi možda nasledio Miroslava Lajčaka i o tome se naširoko priča i u EU, a i u medijima u regionu. Verujem da ozbiljnog dijaloga, onog koji je stao posle Briselskog, odnosno Ohridskog sporazuma, neće biti. Tehnički, dijalog se nastavlja. U sredu da treba da bude nastavak sastanka", navodi Todorović Štiplija.
Naravno, dodaje, na tom sastanku će tema biti nešto što se i već završava, a to je upotreba dinara.

"Svi rokovi koje su kosovske vlasti postavile su istekli, a rešenja i dalje nema. Verujem da će, što se tiče tehničkog dela dijaloga i onoga što građanima i Srbije i Kosova najviše znači - doći do nekog rešenja, ali za sve ostalo čekamo novembar i novu Evropsku komisiju i novog posrednika u dijalogu", smatra naš sagovornik, ističući da ne misli da će doći do nekih većih promena u ovom periodu, dok se čeka jesen.

Šta je Šolc poručio Vučiću?

Nemački kancelar danas Olaf Šolc razgovarao je sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Kako je Nemačka saopštila, on je podsetio Vučića na obaveze iz Ohridskog sporazuma.

"Verujem da je Nemačkoj tu stalo da što pre završi ovu priču do letnje pauze, recimo, i da je nemački kancelar želeo da jasno poruči predsedniku da od njega očekuje da ono što je prihvaćeno u Briselu i u Ohridu bude sprovedeno, bar sa naše strane", mišljenja je sagovornik N1.

Traži se održivo rešenje za građane Kosova

Dodaje da ovo nije prvi zastoj, već da smo ih imali od 2015. svako malo.

"Kad god su izbori i u Srbiji i na Kosovu, ti zastoji traju po godinu i više dana. Naravno, i jednoj i drugoj strani, ako neke međunarodne okolnosti odgovaraju, koristiće ih za svoje potrebe u dijalogu. Kao što znate, i kosovska strana je koristila rat u Ukrajini na neki svoj način i evo, i mi na neki način odlažemo dijalog da bismo sačekali te američke izbore i neko čudo koje tamo treba da se desi. Građani Kosova nastavljaju da funkcionišu onako kako je po tim dogovorima i predviđeno, a to je da, i posle svih priča od skoro dve godine o tome kako nećemo dati tablice ili dokumente i slično, nažalost, doživljavaju to da moraju da ispoštuju te rokove", ističe Todorović Štiplija.

Za sredu je sazvan sastanak i traži se održivo rešenje za građane Kosova.

"I na Beogradu, i na Prištini je da daju neki vid rešenja. Razumem i kosovsku stranu, koja želi da zna koja količina novca ulazi na teritoriju Kosova. I Kosovsku centralnu banku razumem. Nijedna centralna banka u Evropi ne bi dozvolila ulazak količine keša u tom obimu, a da ne zna u koje se svrhe on unosi. Sa druge strane, ne znam koji su razlozi da Srbija ne prihvati neko od ponuđenih rešenja, da konvertuje taj novac u evre ili otvori račune pri kosovskim bankama, ili registruje neku srpsku banku na Kosovu. Postoje razna rešenja, ali, treba da dođe i do jedne političke odluke da se to sa naše strane i prihvati", navodi on.

Poseta supruge ukrajinskog predsednika

Supruga predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, Olena, kao i ministar spoljnih poslova Ukrajine, borave u Beogradu. Predsednica Skupštine Ana Brnabić sastala se i sa ministrom spoljnih poslova Ukrajine, ali imala je razgovor i sa Aleksandarom Bocen Harčenkom.

"Kao i uvek, naše vlasti, kad god dođe do nekog pomaka, bar u odnosima sa Ukrajinom koji budu vidljivi građanima, na drugoj strani naprave bar sastanak sa ruskim ambasadorom, čisto da postoji neki balans. To je koketiranje s javnošću. Javnost je ovde već godinama proruska, i teško je građanima objasniti dobre odnose koje imamo sa Ukrajinom. Sumnjam, recimo, da građani, bar oni glasači SNS-a koji su fokusirani na određeni deo medija, imaju pojma o količinama oružja i municije koje odavde preko raznih posrednika i raznih drugih država ide u Ukrajinu", navodi Nemanja Todorović Štiplija.