Današnjom ceremonijom ozvaničen je početak restauracije Centralne kule na Starom sajmištu, koje je u vreme Drugog svetskog rata bilo koncentracioni logor. To je važan korak za društvo, ali i buduća pokolenja, kažu upućeni, ali nema odgovora na pitanje - kada će Beograd dobiti kompletan memorijalni centar posvećen žrtvama Holokausta.
Staro sajmište sagrađeno je 1937. godine. Beograd je tada prvi put zakoračio na drugu stranu reke, a umesto kapije koja će ga voditi u budućnost – nekoliko godina kasnije, Sajmište je postalo mesto smrti i stradanja.
Jedna tabla jedini je podsetnik da je na tom mestu u toku Drugog svetskog rata bio nacistički logor smrti. Danas je zapuštena, kao i ceo kompleks.
Pročitajte još
Pored nje nalazi se hala u kojoj je bila mrtvačnica, a sada je restoran…
…U koji ponekad svrati i Vuja. On punih 60 godina živi u zgradi koja je, takođe, bila deo logora. Kaže – zna gde živi.
„Da li je to morbidno ili nije, ljudi malo znaju, ljudi malo čitaju. Čak i od nas starosedelaca malo nas zna šta se stvarno ovde sve dešavalo“, priča Dragoljub Vujičić, stanar Starog sajmišta.
O logoru u školi nije učio, ali podržava inicijativu da se prostor uredi, jer, kaže to – zaslužuju žrtve.
Danas je učinjen prvi korak. Počela je obnova centralne kule.
„Izgradnjom modernog memorijala svako ko bude prolazio ovuda znaće i videće šta se ovde dešavalo. Svako, makar imao i mrvu čovečnosti u sebi, gledaće drugim očima svet oko sebe nakon posete Sajmištu. Ovde ćemo kroz dokumente, fotografije, filmove prezentovati surove činjenice kako se neko kopile ne bi diglo da kaže da se ovako nešto nikada nije dogodilo ili da je ovako nešto samo mit“, kaže predsednik Aleksandar Vučić.
Nakon govora, usledio je obilazak, i kratka lekcija iz istorije.
„Oni su streljani zajedno sa drugim našim ljudima kad je nemačka nacistička uprava streljala po onom pravilu 100 za jednog nemca“, objašnjavala je profesorka istorije predsedniku.
Ester Bajer rođena je u logoru. Odatle su je, kao bebu, izbavili u kutiji. Danas su joj se emocije pomešale.
„Žalosno, tužno, ali i srećno što će već jedanput da se to napravi i da budemo spokojni i mi živi i oni što nisu“, kaže Bajer.
Skoro osam decenija bilo je potrebno da se krene u proces revitalizacije ovog kompleksa. Kada će biti završen, međutim – nije poznato.
„Ono što znam je da se svakodnevno radi i da se sastanci vrše stalno. Ne zna se u ovom momentu kada i kako će radovi uopšte biti završeni. Ovo je tek prva kula. Ne zaboravimo – ovo je ceo kompleks. To će trajati“, kaže Aleksandar Albahari iz Saveza jevrejskih opština Srbije.
Od 1941. do 1944. godine na ovom mestu bilo je zatočeno skoro 40.000 ljudi. Prema poznatim podacima, u tom periodu, režim Vermahta i Nezavisne Države Hrvatske pogubio je najmanje 17.016 ljudi. Najviše Srba, Jevreja i Roma.
