“Ne možete se igrati tako, kako vam odgovara”: Trebješanin o cenzusu

Prema njegovim rečima, to šta odgovara opoziciji, uopšte nije bitno.

"Jer opozicija ne određuje kada će biti izbori, to određuje jedan čovek, i to onda kada njemu odgovara. Ne bi me iznenadilo da ni on sam ne zna sada, pratiće ta istraživanja, gledaće i onda će se opredeliti za ono kada ima najveće šanse. To šta misli opozicija nema nekog uticaja", kaže on.

Nije siguran, dodaje, da bi opoziciji odgovarao decembar.

"Koji je maltene tu, to je kratko vreme, pogotovo ako opozicija insistira da budu koliko toliko normalni uslovi, to onda podrazumeva oslobođenje medija, dosta vremena za kampanju i slično, nešto na brzinu da se napravi, čak i kasnije, ako se ne ispune ti minimalni uslovi, mislim da bi opozicija trebalo da na tome insistira, ne na nekim fingiranim izborima, gde se unapred zna pobednik, gde su potpuno u jednoj neravnopravnoj poziciji, tu nemaju šta da traže", smatra on.

Nije sasvim tačno da se ništa nije promenilo, smatra on.
"Nešto malo se menjalo, to je nedovoljno, to je još daleko od istinski demokratskih izbora kakvi posotje u normalnim zemljama. To što je daleko, ne znači da se to nije menjalo. Ako bi postojao pritisak građana, ako bi se pojačali protesti, da se ljudi osveste i shvate da bez tih izbora nećemo ovde ništa bitno promeniti, nema govora niti da će biti manje nasilja u školi, da pođemo od toga što je bila neka inicijalna kapisla, pa do toga da ovde postoji mogućnost da se čovek izbori za neka svoja osnovna prava, da ne bude ugrožen, da mediji budu sloboni, ništa od toga neće da se ostvari bez izbora. Ako bude dovoljno veliki pritisak, ozbiljan pritisak odozdo, mislim da će onda prosto i ove druge zemlje koje imaju bitan uticaj ovde da shvate da je sazrelo vreme da jednostavno ova vlast koja očigledno vlada na jedan krajnje nedemokrataski, autoritaran način, da ode sa vlasti", misli Trebješanin.

Ističe da, kada bi postojala sinergija ta dva pritiska, kada bi postojali ti zahtevi da ovde zaista moraju biti ti pošteni, slobodni izbori, misli da bi tu moralo da dođe do nekih promena.

"Ne znam kako, ali makar onih minimalnih, a ne da bude toliko velika razlika u startu, da neki idu na tom startu na izbore sa gotovo obezbeđenim glasovima i imaju sigurnih milion, milion i po glasova, a ovi drugi treba da se bore za svaki glas", kaže on.

Osvrnuo se i na najave vraćanja cenzusa na pet odsto.

"Ja sad ne bih govorio o sadržini tog zahteva, nego čisto o nečemu što mislim da je bitno, što izgleda formalno, ali suština demokratije jeste u formi - ne možete da menjate izborne uslove pred izbore, to se ne radi, to je nešto što je obavezujuće pravilo, ne možete se igrati tako, kad vam odgovara, vi onda spustite taj cenzus da biste namamili opoziciju da izađe na izbore, a onda kad oni izađu, kad vidite da se nešto menja, kažete da je to najbolje za opoziciju, koja se tobože nešto bruka. To je toliko cinično da nemam reči. Bitno je, ne bi trebalo da se sad uopšte licitira, ja smatram da to jeste važno pitanje, ali ono se postavlja onda kada ima dovoljno vremena da se razmotre sve strane koje su dobre i za tri i za pet odsto - šta se dobija, šta se gubi, pa da se onda odluči, posle izbora možemo da pričamo o tome", kaže on.

On je mišljenja da je dobro da se ukrupni opozicija.
"Šta je tu bitno, da vi prikupite sve glasove, odnosno maksimalan broj glasova ljudi koji su za opoziciju, da smanjite broj apstinenata, ukoliko je ta ponuda i na jednom kraju, drugom kraju, sredini, dovoljno ozbiljna, velika, onda ljudi izlaze na izbore. O tome treba raspravljati, o tome možemo mi da pričamo i bez podizanja cenzusa, ništa to ne smeta, neka je i tri odsto, opet može da se ukrupnjava opozicija, da svi imaju za koga da glasaju i ne misle da će njihov glas biti bačen, da postoje neke kolone, koalicije, koje su dovoljno velike da će preskočiti cenzus i od pet odsto", misli on.

Prema njegovim rečima, ovde u situaciji u kojoj smo mi, nije mnogo bitno da se te stranke slažu.

"Čak ni po bitnim pitanjima, ja mislim da je ovde sada toliko situacija loša, toliko je dogorelo ljudima, da je bitno da se jednostavno pošalje u prošlost ovakav režim, koji vlada nedemokratski, a onda posle toga se organizuju jedni zaista izbori koji su pošteni. Kada ode ovaj režim u prošlost, kada prođe to da vi možete da ucenjujete stotine hiljada ljudi, time da će ostati bez posla, kada nemate državu, odnosno vlast koja je u sprezi sa kriminalom, onda mi možemo da idemo na to da vidimo sada ko je za kakvo uređenje - bitno je da je demokratsko. Onda možemo da pričamo o nekim drugim stvarima, koje ne kažem da nisu važne, ali nema ničeg bitnijeg sada od toga da mi uspostavimo jedan ozbiljan demokratski poredak", smatra Trebješanin.

Govoreći o "blokadi Skupštine", Trebješanin kaže da "ne zna tačno na šta je Aleksandar Jovanović Ćuta mislio tu".

"Red bi bio da on objasni na šta konkretno misli. I tu se vidi, da i te kako im smeta što imaju opoziciju u Skupštini, to je mesto koje vama daje jednu mogućnost koju do sad opozicija nije imala, baš zato što su blokirani u medijima, tu mogu na razne načine da se bore da istina o stanju u zemlji, istina i o tim izborima, dopre do ljudi", kaže on.

Tehnički, kaže, ne zna šta znači blokada.

"Mogući su razni načini, istupanjem, opstrukcijom rada, postoje mnogi načini koji su sasvim legitimni, koji postoje u svim skupštinama. To je prozor koji omogućava opoziciji da bude vidljiva, bude prisutna u političkom životu, inače je potpuno marginalizovana i satanizovana", ističe Trebješanin.