"Zaštita od opasnog sadržaja - opasna": Da li su sporne odredbe Krivičnog zakonika samo testiranje javnosti

Predložene izmene Krivičnog zakona izazivaju veliku pažnju javnosti. Osim doživotne kazne zatvora koja je proširena na još nekoliko krivičnih dela, uvedena su i neka potpuno nova - kao, naprimer, objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela. Deo stručne javnosti sumnja da bi ovo krivično delo moglo da predstavlja udar na neke buduće organizatore protesta, koji bi podrazumevali - što smo u poslednje vreme viđali - blokade saobraćajnica, pruga i drugih važnih infrastrukturnih tačaka, a kojima su društvene mreže jedan od retkih, dostupnih kanala komunikacije. Da li, u stvari, zakonopisac, odnosno vlast, ovim namerava da se obračuna sa demonstrantima i demonstracijama?

Na pitanje na šta bi mogla da se odnosi to "objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela", Ćorda kaže:

"Pravnički nema logike, to je jedna rogobatna odredba koja je najšire postavljena i suštinski bi trebalo da se čita od kraja. Kaže se - ako potencijalno neko može da izvrši krivično delo. To se ne kaže kao u nekim drugim odredbama zakona za onoga za koga je utvrđeno da je izvršio krivično delo pa mu je neko dao tu informaciju. To je problematična odredba jer svašta može da se podvede pod sumnju da neko može da vrši krivična dela".
Naglašava da se "to, bez sumnje, može da odnosi na one koji bi komunicirali putem informacionih tehnologija".

"A tu spadaju Viber, WhatsApp, bilo kakve informacije i materijal, kaže se. Ogroman broj ljudi može da potpadne pod tu odredbu. Informaciona tehnologija je bilo koja komunikacija koja se obavlja putem telefona, interneta... I ta reč u ovoj odredbi 'Ko', to u zakonu znači 'bilo ko'"", navodi Ćorda.

Navodi i deo odredbe koja kaže da se to radi "da bi se društvo zaštitilo od opasnih sadržaja".

"Da li vi znate koliko je to opasno? Svako ko u demokratskom društvu smatra nešto drugačijim, to bi predlagač zakona, odnosno vlast, mogla da smatra za opasno. To su sve apstraktni pojmovi. .. A 'opasni sadržaj' je pleonazam, svako krivično delo je društveno opasno", naveo je.

Miletić, na pitanje da li voditi računa pre nego šta napiše na društvenim mrežama, zbog opasnosti da bi mogao da bude uhapšen, kaže - ne.

On smatra i da je vlast ove izmene predložila iz dva razloga.

"Prvi je da testiraju javnost, a drugi je - zastrašivanje. To se već inače radi, a sad se samo traži pravni okvir za to što se inače radi - hapšenje ovih ljudi, rad na društvenim mrežama... Pa bi, da ja pozovem: vidimo se sutra u Kragujevcu ili - vidimo se sutra kod konja, značilo da bih ja mogao da budem uhapšen", ocenio je.

Miletić očekuje i da se predsednik Srbije oglasi po ovom pitanju.

"Očekujem da se Aleksandar Vučić oglasi i uključi u ovu javnu raspravu i kažeda su svi koji su protiv ovoga su protiv njega, što je na neki način tačno, jer je on čovek oko koga se sve vrti i sve ovo što vidimo je u cilju održanja vlasti", kazao je Miletić.

Pa na pitanje da li može da se očekuje da ako se usvoje ovakve izmene Krivičnog zakonika, policija nekome pokuca na vrata, Miletić kaže:

"Zašto ne bi kucala? Ovde policija ne samo da kuca na vrata, nego parkira kombi ispred vas, strpa vas u kombi i odvede, kao što su radili onom čoveku u Čačku. Druga stvar, imate izmene koje se tiču iznude, briše se krivično delo iznude, dakle, legalizujemo Đuru, pa ne samo da će Đura da te bije i da ti oprosti, nego će da ti da crno na belo da ti je oprostio, sudskom presudom biće ti ozvaničeno da ti je iznuđen neki dokaz i da si dobio batine ali ti je Đura oprostio".

Sagovornik N1 kaže i da to nisu bezazlene stvari.

"I ne tiču se samo protesta. Imate izmene koje se tiču internih dokumenata, da li su interni ili nisu. Tu se otvara čitav niz problema oko ovih kraduckanja, šta se dešava sa uzbunjivačima recimo", rekao je.

Miletić ponavlja da ne treba da nas čude predložene izmene.

"Jer je vlast do sada sve radila da ljude, građane, stručnu javnost, izbaci iz zvaničnih kanala i da ih otera na ulicu. Sada kada je videla da su svi na ulici ili na društvenim mrežama, setio se neko da i to treba pravno uokviriti da bismo mogli da hapsimo ljude na ulici, u njihovim dvorištima, da bi ti odštetni zahtevi bili jeftiniji možda", naveo je.

Pritisci i zastrašivanja

Prema rečima Ćorde, cilj izmene zakona je da "ljudi uopšte ne izađu iz kuće".

Ali Ćorda navodi i pozitivne izmene Zakonika.

"Krivični zakonik je dobar po pitanju pretnji na mrežama. Važno je i za krivično delo silovanja da se ukida uslovni otpust, dosta su dobre odredbe kojima se povećava kazna za kršenje bezbednosti saobraćaja, kada je neko ubijen recimo", kaže.

Što se tiče davanja statusa službenog lica prosvetnim radnicima, Ćorda ocenjuje da su to samo kozmetičke izmene.

"Davanje statusa službenog lica je opasna odredba. Kao u slučaju Vuka Cvijića koji ima svojstvo službenog lica novinara, pa nije dobio nikakvu pravdu. To su kozmetičke izmene. Ja bih se više bavio pravom glasanja, prekrajanjem biračkih listića, radom na crno... Recimo, rad na crno je rak rana društva, nema povećanja kazne za poslodavce koji krše prava radnika", izjavio je Ćorda.