Digitalni otisak: Šta svaki klik otkriva o vama i kako se zaštititi

Programska koordinatorka Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Srbija Tanja Maksić objašnjava za portal N1 da kod upotrebe digitalnih medija treba imati svest o tome da su sve nove tehnologije koje se koriste u tom procesu u svojoj prirodi nadzorne i one praktično funkcionišu po principu da stalno prate korisnika.

„Navikli smo da koristimo društvene mreže, medije, različite vrste platformi, onlajn servise, ali moramo biti svesni toga, da svaki put kada kliknemo na takvu vrstu servisa ili kada odemo na određene sajtove, mi ostavljamo digitalni trag, koji govori nešto o nama, o našem ponašanju, o našim preferencijama, šta volimo, šta ne volimo. To kompanijama daje mogućnost da nas profilišu, da od tih podataka naprave naše profile i onda nam na osnovu tih profila kreiraju različite vrste servisa, usluga, sadržaja“, kaže za portal N1 Maksić.

Ističe da su ipak mnoge od tih tehnologija korisne i potrebne da olakšaju kretanje kroz digitalni svet, ali savetuje da se svim digitalnim alatima, po mogućstvu testiranim i proverenim, pristupa sa zdravorazumskim oprezom.

Napominje da mediji prvenstveno moraju da zaštite svoje izvore, da vode računa o svojoj publici, i da budu transparentni u tome koje tehnologije koriste, koje druge sadržaje ili servise uvoze na svoje sajtove i šta prikupljaju od korisničkih podataka i u koje svrhe ih koriste.

„Mediji svoj integritet i svoj legitimitet mogu da štite tako što će biti otvoreni ka svojoj publici, da će i njih uključiti na neki način i u kreiranje sadržaja i upravljanje tom vrstom podataka. Mediji su dužni da obezbede da sve što rade bude u skladu sa zakonom i sa pravilima o zaštiti podataka o ličnosti“, ukazuje programska koordinatorka BIRN Srbija.

Upotreba veštačke inteligencije u medijima

Tanja Maksić smatra da veštačku inteligenciju treba posmatrati isključivo kao alat u novinarskom radu, koja je poželjna kod rutinskih, administrativnih, tehničkih poslova koji ne traže veliki angažman novinara i urednika, kao što su, naprimer, transkripcije intervjua, prevođenje, lektura tekstova.

„Po nekim internim smernicama za upotrebu veštačke inteligencije, ništa što se nađe na sajtovima medija ne sme da bude objavljeno bez znanja urednika ili novinara. Ključna je urednička procena, provera, testiranje, procena rizika korišćenja veštačke inteligencije, to je u potpunosti odgovornost redakcije, kao i da ne dozvoli veštačkoj inteligenciji da pristupa podacima koji su osetljivi. Veštačka inteligencija ne radi sa izvorima, ne bira teme, dakle to je i dalje isključivo novinarski domen“, priča za N1 programska koordinatorka BIRN Srbija.

Korisnicima se plasira sadržaj koji se kroji prema onome što pretražuju ili čitaju

Veštačka inteligencija se sve više koristi i u krojenju sadržaja koji se plasira prema preferencijama i ponašanju korisnika.

„To je u suštini prilično problematično za sferu javnog informisanja gde mi kao društvo treba zajedno da debatujemo o nekim ključnim pitanjima koje su važne za naše društvo i prosto ne bi bilo dobro da se isključimo iz određenog kruga informacija. Problematično je ako nas ta vrsta personalizacije zatvori u neke naše sfere, da nam ne dozvoli ili da nam bude mnogo teže da dođemo do nekih drugih vrsta informacija, a i kontrola dezinformacija bi u tom slučaju bila mnogo teža. Ceo problem je oko toga, na koji način se taj sadržaj personalizuje, koji su to servisi između medija i publike, šta oni skupljaju, kako oni upravljaju tim podacima i tako dalje. Dakle, biće tu poprilično problema, na koje ćemo morati verovatno i regulatorno da odgovorimo kao struka“, ukazuje Maksić.

U eri veštačke inteligancije sve je teže proceniti da li je informacija koja dolazi do korisnika istinita ili lažna.

„Nažalost, nema nekog čarobnog štapića. Svako od nas mora da se naoruža tom vrstom znanja i informacija, kako da navigira kroz digitalni svet koji će da bude još kompleksniji. Tako da proveravajte izvore, kakve su njihove agende, zašto u datom momentu baš tu vrstu vesti plasiraju, da li se te vesti oslanjaju na neke trendove, na neke politike, na neke partije, na neke druge interese koje nemaju veze sa javnošću itd.“, upozorava programska koordinatorka BIRN Srbija.

Mediji od dezinformacija i lažnih vesti mogu da se odbrane samo ako striktno poštuju pravila profesije o objektivnom informisanju.

„Mislim da je jedini način opstanka medija u ovom sistemu, ako sačuvamo standarde profesije koji će razlikovati medije od svakog drugog sadržaja koji nije verifikovan, pravovremen, istinit i objektivan“, zaključila je za portal N1 programska koordinatorka Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Srbija Tanja Maksić.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usklađen sa Evropskom unijom

Pravna savetnica organizacije Partneri Srbija, advokatica Milica Tošić objašnjava za portal N1 da je po pitanju zaštite podataka o ličnosti naš zakon usklađen sa standardima Evropske unije, jer je donet po ugledu na Opštu uredbu o zaštiti podataka (GDPR).

„Međutim ako pričamo striktno o digitalnom okruženju, Evropska unija je u poslednjih nekoliko godina dosta aktivna u ovoj oblasti i usmerila je svoje zakonodavstvo ka zaštiti korisnika i ka mogućnosti da korisnik sam donese odluku, da sam bira koje će preferencije da dozvoli. Obavezuje one koji se bave izradom sajtova da naprave razumljiv interfejs, koji ne obmanjuje korisnike. Generalno sve trenutno ide ka tome da korisnik ima kontrolu nad svojim podacima, a da oni koji podatke obrađuju, moraju da kažu na koji način to tačno čine“, kazala je za portal N1 advokatica.

Iako imamo doboro zakonodavstvo, ono se u praksi još ne primenjuje na zadovoljavajući način, tvrdi Milica Tošić.

„Mislim da mnogi nisu svesni da su obveznici zakona, i da mnogi korisnici nisu svesni svojih prava, već da toga postanu svesni, tek kada su njihova prava prekršena i kada je šteta već nastala. Nažalost imamo i velike incidente sa curenjem podataka, čak i iz poverljivih državnih baza. Zbog toga u poslednje vreme dosta govorimo o ovome i mislim da ljudi sve više shvataju, da ovo treba da shvate lično“, konstatuje pravna zastupnica organizacije Partneri Srbija.

Tošić naglašava da podaci o ličnosti pripadaju samoj osobi.

„Ti podaci uvek pripadaju licu, čak i kada naše podatke prikuplja država, mediji, ili neka organizacija, a obaveza je svih aktera koji prikupljaju, obrađuju naše podatke da nas informišu o tome kako to rade i koja su naša prava. Korisnik uvek mora da bude informisan u tome ko obrađuje njegove podatke i zašto, da traži uvid u te podatke, da traži da se ti podaci obrišu, ukoliko nema osnova da se drže, da zatraži njihovu izmenu, ukoliko je došlo do neke promene, da uloži prigovor na obradu (podataka o ličnosti), ako smatra da nije valjana“, ističe advokatica.

Mediji du dužni da zaštite prava svojih korisnika

Ova pravila se odnose i na medije, jer su oni, u ovom kontekstu, rukovalac podacima o ličnosti svojih korisnika koji ulaze na njihov portal, koriste njihov njuzleter (Newsletter) ili aplikaciju.

„Što znači da je medij u obavezi da nam kaže koje podatke obrađuje i zašto. U obavezi je da obrađuje samo one podatke, koji su mu zaista neophodni da bi ostvario svrhu, a korisnik u svakom trenutku treba da ima mogućnost da se obrati mediju, da proveri šta se sa njegovim podacima dešava i da ostvaruje svoja prava“, napominje Milica Tošić.

Medij je u obavezi i da upozori svoje korisnike, ako na njegovom portalu postoje i druge aplikacije koje prikupljaju podatke o ličnosti.

„To se kolokvijalno naziva embedovani sadržaj, dakle to je svaka situacija u kojoj u naš tekst, u naš sadržaj uključimo i recimo neki Instagram post ili neki snimak sa Jutjuba (YouTube), jer korisnik samim klikom prelazi na taj sajt, što znači da ta treća strana takođe obrađuje podatke korisnika koji je inicijalno ušao na naš sajt. Jako je važno da obavestimo korisnika, da jednim klikom prelazi na neki sadržaj, koji mi više ne kontrolišemo i da njegovi podaci prelaze i u taj drugi režim“, naglašava pravna savetnica organizacije Partneri Srbija advokatica Milica Tošić.

Pravo na privatnost

Pravo na privatnost je jedno od najugroženijih prava u digitalnoj sferi u Srbiji. Urednica Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Srbija Gordana Andrić kaže za portal N1 da se najčešće krše prava žrtava krivičnih dela i osumnjičenih za krivična dela, tako što im se u izveštajima objavljuju imena i prezimena, privatne fotografije, adresa ili mesto boravka, informacije o prethodnim krivičnim delima, zdravstvenom stanju, primanju socijalne pomoći, seksualnom opredeljenju ili etničkoj, nacionalnoj pripadnosti.

„Ono što smo mi primetili je da se negde porast broja kršenja prava povećava kada god su neke krizne ili tragične situacije. To su u prethodnom periodu bili slučajevi ubistava u Ribnikaru, to je bio slučaj nestanka devojčice iz Bora, to je takođe bio slučaj i tokom protesta koji su se dešavali u Srbiji u prethodnih nekoliko godina“, pojašnjava urednica BIRN Srbija.

Mediji u Srbiji mogu da objave određene podatke ako su oni u javnom interesu, postavlja se međutim pitanje, ko određuje šta se smatra javnim interesom?

„To zvuči možda malo oholo, ali u principu profesionalni mediji, kada rade svoj posao u skladu sa etikom, standardima i novinraskim kodeksom, vrlo jasno određuju šta je u javnom interesu. To je ono što zapravo omogućava građanima ove zemlje da donose informisane odluke, da znaju na osnovu čega biraju ili ne biraju svoje predstavnike. To su informacije koje su građanima potrebne da bi mogli da normalno funkcionišu, da donose odluke na osnovu informacija koje posjeduju, a ne na osnovu simpatija ili načeg drugog“, objašnjava za portal N1 Andrić.

Pravo na zaborav

Pravo na zaborav je jedna od novih tekovina u digitalnom okruženju, kojom se pretraživaču određuje obaveza da ukloni rezultate ka linkovima, koji se, u većini slučajeva, odnose na objavljeno ime i prezime podnosioca zahteva.

Koriscnici se sa ovim zahtevom mogu obratiti Sudu pravde Evropske unije ali i kompanija Gugl (Google) daje tu mogućnost svojim korisnicima, čak i van EU. Podatak se ovim zahtevom ne uklanja sa interneta, već se smanjuje dostupnost do informacije. Zahtev se može podneti za neistinite, ali i za istinite objave, koje su postale nevažne, stare, odnosno na intruzivne informacije ili one, koje su objavljene bez pristanka.

„Pravo svake osobe je da traži da bude praktično uklonjena sa interneta. Ovo se najčešće koristi za osobe koje ili nisu dale pristanak da se njihovo ime objavi, ili je proteklo puno vremena, pa više ti tekstovi o njima nisu ni relevantni, niti su u javnom interesu. To je pravo, koje je zaprvo nastalo zbog interneta, jer na njemu ne postoji mogućnost da se nešto zaboravi. Ne uklanja se sam sadržaj, već se objava ili tekst brišu iz pretrage, kada se ukuca ime i prezime određene osobe“, kaže za N1 urednica BIRN Srbija.

Pravo na brisanje podataka o ličnosti

Pravo na brisanje podataka o ličnosti je takođe jedno od novih prava, koja su nastala zbog digitalnog okruženja.

„Ljudi uglavnom traže da se uklone celi tekstovi, ali za to pretežno ne postoji neki pravni ili etički osnov. Ali svaka osoba ima pravo da zahteva da se njeni lični podaci iz nekog teksta obrišu, ukoliko ne postoji javni interes. Mi smo imali, recimo, primere nekih žrtava koja su pre koliko godina govorile za nas, a sada su želele da se njihovo ime skloni iz tih tekstova, i mi smo takvim zahtevima i izlazili u susret“, pojašnjava za portal N1 Gordana Andrić.

Prava se lako mogu zloupotrebiti

Urednica BIRN Srbija ukazuje da se pravo na zaborav i brisanje lako mogu zloupotrebiti, što se već dešava u Evropskoj uniji, a očekuje da će se to sve češće dešavati i u Srbiji.

„Mislim da će biti sve više zahteva osoba o kojima su mediji pisali u vezi nekih nedozvoljenih radnji, problematičnih poslova i slično. Verujemo da će oni sve češće početi da na osnovu EU zakona traže da se sadržaj ukloni. Međutim, u Srbiji još uvek zakonom nije određeno brisanje sadržaja na osnovu takvih zahteva. Kod nas sadržaj može da se briše samo na osnovu sudske odluke, koje se najčešće donose u slučajima povrede dostojanstva ličnosti, kada se objavi nešto što je neistinito“, pojašnjava za portal N1 urednica BIRN Srbija.

Gordana Andrić napominje da se Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u Srbiji još uvek ne odnosi na medije.

„Postoji član u zakonu koji decidno kaže da se članovi tog zakona ne primenjuju na medije, odnosno na objavljivanje, prikupljanje i obradu podataka o ličnosti u svrhu informisanja javnosti i u javnom interesu. Zakon o javnom informisanju zapravo definiše kada sadržaj može da se briše ili da se traži uklanjanje određenog sadržaja, ličnih podataka iz teksta, slika, video zapisa, audio zapisa ili slično, ali to se za sada još uvek dešava samo nakon sudske presude, i uglavnom se odnosi na neistinite podatke. Naš zakon još uvek ne predviđa da se zapravo uklanjuju podaci koji ne krše Zakon o informisanju“, zaključila je za portal N1 urednica Balkanske istraživačke mreže Srbija Gordana Andrić.

U saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji organizacija Partneri Srbija i BIRN Srbija organizovali su u ponedeljak, 9. februara u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine jednodnevni trening namenjen medijskim profesionalcima pod nazivom „Mediji i privatnost - zaštita korisnika i odgovorno poslovanje onlajn medija“ koji je bio posvećen zaštiti privatnosti i obradi podataka u savremenom digitalnom medijskom okruženju.