U Srbiji ima oko 1.400 nezaposlenih lekara, a u isto vreme nema ih dovoljno u čitavoj Vojvodini ili, na primer, u Malom Zvorniku. Ministarka zdravlja njavljuje da će tokom ovog meseca, u dogovoru sa kancelarijom predsednika Srbije, biti sprovedena nova zapošljavanja mladih lekara. Međutim, kaže, lekari neće u manja mesta, da odlaze od kuće, ali zato žele u inostranstvo. Međutim, da li je zaista tako?
Pulmolog Srđan Lukić napustio je pre tri godine Srbiju. Kvalitetniji i bolji život pronašao je Sloveniji, u malom Kopru i Izoli, na obali Jadrana. Otišao je iz Beograda, pa bi neko rekao – to je korak unazad. Ali ne kaje se, život mu je lep, sve na dohvat ruke.
„Ovde čak i najmanja mesta imaju bukvalno sve uslove za život. Počevši od sređene infrastrukture, čiste okoline, nezagađenog vazduha, postoji jedan funkcionalni sistem“, prića Lukić.
Njemu i njegovim kolegama ministarka je pokušala da objasni kako nema boljeg mesta od domovine. Nije joj jasno zašto lekari, a naročito mladi, ne žele u ovdašnja mala mesta.
POVEZANE VESTI:
„Ako vam se nudi da odmah imate smeštaj, da ćete imati službeni auto, kojim ćete moći odmah da odete kod pacjenta, da ćete imati internet, da ćete imati kabl… Znači, sve ćemo uraditi, ali nemojte sada da sedite i obavezno čekate, da tu su tata i mama, ali vi hoćete da idete u Nemačku. Pa kako ćete onda obilaziti tatu i mamu? Kanada. Preko okeana. Šta je onda sa tatom i mamom“, izjavila je ministarka zdravlja Danica Grujičić.
Kao da su samo ograničeni uslovi života i rada u maloj sredini problem. Jedan od razloga za odlazak lekara je i odnos prema njihovom radu i trudu, objašnjava doktor Lukić. Srpsko zdravstvo mu je svakodnevno donosilo frustracije, iako je radio u Kliničkom centru.
„Vi non-stop igrate tu igru moći sa nadređenima, non-stop u svom poslu morate da se bavite stvarima koje bi morale da se podrazumevaju“, kaže doktor.
„Da ne pominjem kolege koje volontiraju. To su uvek neka obećanja, pa volontrianje u nedogled. Pa rad na određeno. Prosto vam posle to stalno napominju, kao, ti si dobio posao, ti si dobio specijalizaciju, ti sad treba da budeš zahvalan“, dodao je.
Tim delom svakodnevice ministarka se nije bavila. Ali zato najavljuje solarne panele na zdravstvenim ustanovama, najsavremeniju, digitalnu opremu. Sjajne standarde, širom Srbije, dok istovremeno u prestoničkoj Klinici za endokrinologiju – raspali zidovi i vlaga.
Ignorisanje Zakona o platnim grupama i kolektivnog ugovora, desetkovanost, dotrajala oprema. Podugačak je spisak onoga na šta se lekari žale.
„Imamo bar deset gradova u ovom trenutku gde ne rade liftovi u bolnicama. Dakle, ne pričamo o magnetnim rezonancama, skenerima, ultrazvukovima i tako dalje, nego pričamo o najosnovnijem, da ne bismo morali da nosimo pacijente“, kaže Rade Panić iz Sindikata lekara i farmaceuta.
Tu su i napadi na zdravstvene radnike i preobiman posao. Konstatuje Panić, najgore je što odlaze specijalisti i subspecijalisti sa iskustvom. U inostranstvo ili privatnu praksu. Ali za to ministarka misli da ima lek – one koje država obučava treba obavezati da bar deset godina rade u državnoj službi. Posle mogu gde hoće.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare