Zašto je psihologija najpopularnija, a za IT pada interesovanje: Analiza Infostuda o upisu na fakultete

Prema podacima analize, ove godine je 32.816 srednjoškolaca konkurisalo je za 33.583 mesta, zbog čaga je ustanovljen pad od preko 2.000 kandidata.

Miloš Turinski iz Infostuda smatra da to može da se tumači tako da su se ljudi opredelili za privatne fakultete, možda za neke akademske studije, ili su se, pak, možda odselili iz zemlje.

Takođe, rezultati analize pokazuju da je psihologija ove godine najpopularniji studijski program, sa čak četiri prijavljena kandidata na jedno mesto, što pokazuje veliko interesovanje mladih za ovu oblast.

“HR, odnosno polje ljudskih resursa, je poslednjih, slobodno mogu reći, deset godina zaživela i mnogi psiholozi zapravo odlaze upravo u ovu oblast. Što govori dosta sa pozitivne strane o kompanijama i razvoju kompanije, kako gledaju na svoje zaposlene i kako imaju taj humanistički pristup. A sa druge strane, tu su privatne prakse koje su negde, mogu slobodno reći, od korone, baš zaživele u velikoj meri”, objasnio je Turinski u emisiji Dan uživo.
IT programi, iako i dalje među najpopularnijima sa 5.710 prijava, beleže pad interesovanja u odnosu na prethodne godine. Prošle godine je bilo 6.997 prijava, a ove godine taj broj je smanjen za skoro 1.300 kandidata.

Na pitanje kako mladi odlučuju šta žele da studiraju, čime se vode, Turinski na primeru IT navodi da mora da postoji u osnovi negde i ljubav prema nauci. Ali, kako je istakao, ova oblast je najtraženija zato što vam je tu negde zagarantovan posao, siguran posao, visoka zarada.

“Međutim, evo vidite ovaj pad sad o kojem mi pričamo, možda zapravo i utiče ova stagnacija na IT polju već u poslednjih dve godine, a možda su samo sa druge strane i ti srednjoškolci uvideli da je velika konkurencija pa se ipak opredelili za neku drugu”, ocenio je sagovornik N1.

Prema njegovim rečima, najmanje traženi su svi profesorski smerovi, naročito kada su u pitanju matematika, fizika, pa i hemija.

"To zapravo govori u prilog tome koliko je zapravo profesorska pozicija, njihov posao sam po sebi u jako negativnom i nezadovoljavajućem položaju. Sa jedne strane su tu i nedovoljno dobri uslovi rada, niske zarade, a sa druge strane svesnost okruženja u kojem sad rade, pod kakvim pritiskom treba da rade. Tako da tu iz godine u godinu imamo jednocifren broj po maltene svim studijskim programima", objasnio je Turinski.

Pored toga, tokom školske 2023./2024. godine, zabeležen je značajan pad broja upisanih učenika u srednjim školama. U 2022. godini bilo ih je upisano 232.534 , dok je 2023. godine taj broj pao na 225.423, što predstavlja smanjenje od oko 7.000 učenika.

"Ili su demografske situacije u pitanju, da li odlazak iz zemlje ili manji broj generalno dece i situacija da dosta učenika nije položilo prijemni ispit koji je obavezan za upis u srednje škole. Tako da tu zaista imamo jako puno faktora koji su usticali zapravo i na upise u srednje škole, a vidimo posle da se to i tekako odražava i na upise i na fakultete", ukazao je.

Upitan koja su sad zanimanja najtraženije, Turinski smatra da ono što sigurno niko ne može da pogreši je upis na bilo koji od tehničkih nauka - elektrotehnika, mašinstvo.

Međutim kako je naveo, jako je interesantno da je prevelika navala na medicinske nauke, generalno stomatologiju, medicinu pa čak i farmaciju iz razloga što znamo da stomatolozi mogu lako da se zaposle u privatnoj praksi.

Dodaje, da ipak postoji zabrinjavajući podatak ako pričamo o opšte medicini.

"Kako smo radili analizu sa Lekarskom komorom Srbije videli smo koliko je sertifikata izdato samo da bi mogli da odu u inostranstvo, tu dolazimo do proste matematike i računice da veliki broj naših svršenih studenta medicina zapravo šaljamo u svet", zaključio je.