Zašto može sluškinja, ali ne i dramaturškinja: Šta to i kome smeta u rodno senzitivnom jeziku

Vesti 22. feb 202420:01 328 komentara

Psiholog ili psihološkinja - odučiće Ustavni sud. Pošto je to najavio Zaštitnik građana, odgovorile su mu brojne nevladine organizacije i pojedinci, ali i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Jednoglasno ga upozoravaju - da nije u pravu. Otpori rodno osetljivom jeziku su, međutim, neprestani - od crkve od pojedinih lingvista.

Biblioteka Instituta za srpski jezik, Srpska akademija nauka i umetnosti. Razgovaramo sa Marinom Spasojević.

„Ja sam lingvista“, kaže Marina Spasojević.

I kao takva, objašnjava nam – zašto drugačije ne bismo mogli da je predstavimo.

„Važne imenice na -log, na primer, filološkinja, to uopšte nije u skladu sa tvorbenom sturkturom srpskog jezika, jer se te osnove ne spajaju sa tim sufiksom i, recimo, tu je taj veliki problem, da kažem, sa psihološkinjama, filološkinjama, itd“, objašnjana sagovornica N1.

Ako može sluškinja, ali ne i dramaturškinja – odnosno da problem nije jezički, već društveni i politički, ukazuje više od pedeset nevladinih organizacija i pojedinaca.

„Smeta, zapravo, ta pozicija žene koja je malo izdignuta, koja nije podređena, nego, eto, ona može biti profesorka, može biti ministarka i tu je, očigledno problem“, kaže Aleksandra Mališić iz Feminističkog kulturnog centra BEFEM.

Kako ćemo ubuduće govoriti i pisati, odlučivaće Ustavni sud. Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je podnošenje zahteva za ocenu ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koje se odnose na upotrebu rodno senzitivnog jezika.

Da Zaštitnik građana, svojevremeno, nije imao zamerki na jezičke odredbe zakona kada je bio u skupštinskoj proceduri, podsetilo ga je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.

„Kao rukovodilac nezavisnog instituta, on treba da doprinosi unapređenju oblasti zaštite prava žena, a ne da im to pravo osporava“, saopštilo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.

Ali mu nije prvi put. Govoreći o femicidu, prošle godine, Pašalić je ženama pokušao da objasni zašto su žrtve nasilja.

„Ne da koristimo izraz da muškarci ubijaju žene zato što su žene. Ne ubijaju ih zato. Nasilje se ne vrši zato. Nego zbog poremećenih partnerskih, supružničkih ili bilo kojih drugih odnosa…“, rekao je tada Pašalić.

Protivljenje rodno osetljivom jeziku, kontinuirano, ističe i SPC sa patrijarhom Porfirijem na čelu, koji se ovako svojevremeno obratio jednoj ženi, zagovornici rodne ravnopravnosti.

„Plakao bih, vrištao bih od muke, kad vidim jadnicu koja menja teze, pa kaže ‘a zašto nisu brinuli se o ženama, žene su ugrožene’, pa jesu ugrožene, svi smo ugroženi od tebe, bre, bedo jedna“, reči su patrijarha Porfirija.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti trebalo bi u celosti da stupi na snagu 1. juna, uključujući i deo koji se odnosi na rodno osetljivi jezik. U slučaju da ne bude osporen pred Ustavnim sudom.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare