"Zavet" Ivana Tasovca nije na spisku projekata Srbija 2027: Da li će Filharmonija dobiti novi dom

Inicijativu za izgradnju nove koncertne dvorane pokrenuo je još 2010. pokojni direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac koji se za realizaciju tog projekta borio do kraja svog života.

Poslednjih godina izgradnja nove koncertne dvorane delovala je izgledno: određena je lokacija u Bloku 13 na Novom Beogradu, na temeljima nikada izgrađenog Muzeja revolucije, usvojen je Plan detaljne regulacije za taj prostor, i organizovan je međunarodni arhitektonski konkurs na kom je sa izuzetnim projektom pobedila britanska arhitektica Amanda Levit.

Da se konačno polaganje kamena temeljca nazire, nagovestio je ovog Božića predsednik Aleksandar Vučić.
"Do toga da moramo da uradimo u ovoj Hali 1 Beogradskog sajma, koja je zaštićena od države, i da tu uradimo za operu i balet najlepšu moguću scenu, jednu od najlepših mogućih scena u Evropi. Da velelepnu koncertnu dvoranu koja će da košta preko 300 miliona evra, uradimo tamo između SIV-a i Ušća. I to sve moramo da uradimo u roku od tri godine. Preko 300 miliona evra, a onda će Beograd da ima i operu i balet, onda će Beograd da ima koncertnu dvoranu najbolju u ovom delu Evrope itd“, najavio je Vučić, tokom gostovanja na TV Pink.

Ali "najbolja koncertna dvorana u ovom delu Evrope" nije našla svoje mesto u dvosatnoj prezentaciji investicionog plana "Skok u budućnost - Srbija Ekspo 2027", koja je održana proteklog vikenda u Palati Srbija.

Kada je reč o projektima u oblasti kulture, najavljeni su konačan završetak Narodnog pozorišta u Subotici, izgradnja nove scene Narodnog pozorišta u Nišu, novog teatra "Bojan Stupica", Memorijalnog centra "Staro sajmište", galerije "Milena Pavlović Barili" u Požarevcu, Prirodnjačkog muzeja na Ušću, a o transformaciji Hale 1 u prostor za operu i balet govorili su i premijerka Ana Brnabić i ministar finansija Siniša Mali.

Nova koncertna dvorana koju je premijerka svojevremeno nazvala "najvećim infrastrukturnim projektom u oblasti kulture u Srbiji i u regionu", nije pomenuta ni u fusnoti.

Da projekat ipak nije zaboravljen, uveravaju za N1 u Ministarstvu za javna ulaganja gde su nam rekli da je u toku izrada Projekta za građevinsku dozvolu, nakon čega sledi izrada Projekta za izvođenje, kao i sprovođenje postupka izdavanja građevinske dozvole.

"Verujemo da projekat može tokom 2024. godine da bude spreman za realizaciju", kažu u ovom ministarstvu, ističući da je ukupna vrednost ugovora za projektovanje 9,3 miliona evra.

I u Beogradskoj filharmoniji su za N1 rekli da ne raspolažu informacijama koje bi ukazavile na eventualnu promenu statusa projekta koncertne dvorane.

N1 se ovim povodom obratio i Kabinetu predsednika Republike i Ministarstvu finansija, ali odgovor do objavljivanja ovog teksta nije stigao.

Tasovac još 2010. pokrenuo inicijativu za izgradnju nove dvorane

Dom Beogradske filharmonije trenutno je zgrada na Studentskom trgu 11, koja je 1967. godine izgrađena kao privremeni objekat. Zgrada je temeljno rekonstruisana 2004. godine, po projekti arhitekte Gorana Vojvodića, ali je već tada bilo jasno da Beogradska filharmonija "prerasla" taj prostor.

Kako se navodi na sajtu Beogradske filharmonije, aktuelna sala ima samo 200 mesta, nema prostorija za vežbanje kao ni za odlaganje instrumenata i opreme, dok administracija nema adekvatne uslove za rad.

Ideja o izgradnji nove, adekvatne simfonijske koncertne sale, kristalizovana je 2010. godine prilikom susreta direktora Filharmonije Ivana Tasovca i slavnog dirigenta Zubina Mehte koji je tada nastupao sa beogradskim orkestrom.
Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić je na koncertu održanom 22. februara 2010. godine, pred punom dvoranom Kolarčeve zadužbine, obećao Mehti i javnosti da će država zgraditi novu zgradu Filharmonije.

Zahvaljujući Mehti, Beograd je godinu dana kasnije posetio proslavljeni španski arhitekta Santjago Kalatrava, koji je, izmeđuj ostalog, projektovao i ikoničnu koncertnu dvoranu u Tenerifeu. Kalatrava se tom prilikom sastao i sa predsednikom Tadićem koji je ponovio ista obećanja kao godinu dana ranije.

"Ovaj orkestar, apsolutno posvećen muzici, svojim zalaganjem i uspesima neprestano radi na stvaranju potpuno nove kulturne mape Srbije. Realizacija projekta nove koncertne zgrade Beogradske filharmonije nedvosmisleno je ulaganje u nove generacije. Veza koju bi na ovaj način ostvario sa Srednjom Evropom – Nemačkom, Austrijom, Mađarskom – Beograd bi čvrsto pozicionirao kao kulturnu prestonicu čitavog Balkana", izjavio je Kalatrava pre odlaska iz Beograda.

Uprkos tome, nikakvi konkretni koraci ka izgradnji nove dvorane nisu načinjeni do 2015. godine, kada je Mehta ponovo posetio Beograd. Tada su se Mehta, Tasovac (koji je u to vreme bio ministar kulture) i v.d. direktora Filharmonije Darko Kostić, sastali sa tadašnjim premijerom Aleksandrom Vučićem.

Vučić, Mehta i Tasovac tom prilikom su izjavili izgradnju prve koncertne dvorane po svetskim standardima u istoriji Srbije.

Na međunarodnom konkursu izabrano upečatljivo rešenje Amande Levit

Već naredne godine Grad Beograd raspisao je anketni arhitektonsko-urbanistički konkurs za deo Bloka 13 na Novom Beogradu, na osnovu kog je izrađen Plan detaljne regulacije tog prostora, usvojen 2018. godine, a kojim je konačno određena lokacija nove koncertne dvorane.

Vlada Srbije je krajem 2017. godine se obratila Kancelariji UNDP-a u Srbiji koja je, nakon sprovođenja konkuretnog procesa nabavke, angažovala svetski poznatu inženjersku kompaniju Ove ARUP za pripremu Studije izvodljivosti za izgradnju nove koncertne dvorane.

Studija je završena 2018. i svi njeni delovi prošli su konsultacije, raspravu i odobrenje Vlade Srbije, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, glavnog urbaniste Grada Beograda i Beogradske filharmonije. Vlada je Studiju izvodljivosti usvojila 2019. godine, a UNDP je u novembru 2020. raspisao međunarodni arhitektonski konkurs za idejno rešenje nove koncertne dvorane. Tada je vrednost realizacije nove dvorane procenjena na 120 miliona evra.

Konkurs je okončan u aprilu 2021. godine, a za pobednika je izabrano rešenje studija Amande Levit (Amanda Levete Architects AL_A) iz Londona.

Reč je o avagardnom, savremenom arhitektonskom rešenju kojim nije predviđena izgradnja samo koncertne dvorane, već jednog multifunkcionalnog kulturnog centra namenjenog muzici, uz transformaciju trenutno zapuštene zelene površine između Palate Srbija i tržnog centra Ušće, u reprezentativni gradski park.

Sa više prostorija za izvođenje, održavanje proba i kreativni rad, uključujući simfonijsku koncertnu salu sa 1.600 mesta, dvorana će biti prva te vrste na Balkanu, međunarodno priznata platforma za muzičko izvođenje svetske klase koja će doprineti društvenom, ekonomskom i ekološkom razvoju Srbije, poručuje se na sajtu Beogradske filharmonije.

Pored simfonijske dvorane, u okviru objekta će se nalaziti i kamerna sala sa 400 mesta kreativni centar sa studijom, i podijumsku spoljnu scenu na mestu gde Filharmonija već tradicionalno održava koncerte na otvorenom.

“Niste mogli da zamislite bolje mesto od ovog da biste poslali poruku vizije Srbije za budućnost. Veličanstveno okruženje parka Ušće, na obalama reke Dunav, šalje moćnu poruku o preobraženju i ponovnom vraćanju prirodi naših gradova kako bismo ih učinili zelenijim i lepšim prostorima. Koncertna sala će biti izraz skladnosti između prirode, arhitekture i muzike, na stožernoj tački u Evropi gde se susreću Istok i Zapad. To će biti mesto gde će se ljudi iz svih krajeva i kultura, svih uzrasta i veština, okupljati kako bi uživali u muzici svih žanrova", poručila je tada Amanda Levit.

Ported studija Amande Levit, na novom projektu koncertne dvorane angažovani su i studio pejzažnog arhitekte Vladimira Đurovića (Vladimir Djurovic Landscape Architecture), inženjeri portugalske firme “AFA Consult” i lokalne arhitekte beogradskog studija Zabriskie, dok Arup nastavlja svoju ulogu u domenu akustičnog dizajna.