Pored upozorenja stručne javnosti da na Makiškom polju ne sme da se gradi, jer bi se time ugrozilo najveće beogradsko vodoizvorište, na moguće rizike upozorava i Urbanistički zavod Beograda. Uprkos tome, taj dokument gradska vlast nije pokazala javnosti. A da od urbanizacije Makiša nisu odustali, pokazuje to što je gradska Skupština u utorak donela odluku da se na toj lokaciji grade najveći stambeno-poslovni kompleks i početna stranica metroa.
Zločin nad najvećim beogradskim bunarom za vodu – tako stručna javnost ocenjuje odluku gradske vlasti o urbanizaciji Makiškog polja. Na toj lokaciji, kako je najavljeno, gradiće se početna stanica metroa, ali i 10.000 stanova. A da je takav posao rizičan, upozorava i Urbanistički zavod Beograda. U studiji o proceni rizika navode da bi gradnja mogla da bude negativna i sa nepoznatim posledicama.
POVEZANE VESTI
„Skandalozno je da su gradski čelnici, pre svih Goran Vesić, defacto sakrili izveštaj urbanističkog zavoda kojim se upozorava da masovna urbanizacija na Makiškom polju može ugrožiti snabdevanje Beograđana pijaćom vodom i sve to pokrivaju pričom da je suština izgradnja metroa, kada znamo da je suština interes privatnog investitora vezan za tzv. Tesla grad“, kaže Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu.
A zašto gradski čelnici građanima nisu pokazali dokumet kojim se ukazuje na rizike gradnje na Makišu i zbog čega je gradska skupština uprkos tome, usvojila plan o gradnji, nepoznato je. Jer zamenik gradonačelnika Goran Vesić sada po već uobičajenoj praksi nije odgovorio za N1 to pitanje.
Međutim, na urbanizaciju Makiškog polja imun nije ostao prvi čoveg grada, koji se tim povodom, posle dugog ćutanja, obratio stručnjacima koji upozoravaju na rizike.
„Pa meni se čini da njima više smeta početak izgradnje metroa i depo nove metro linije, tj. prve metro linije, a zatim i druge“, kazao je Zoran Radojičić.
RTS: A jel to ugrožava vodizvorište?
„Pa ne ugrožava“, tvrdi.
Da Beograđani neće ostati bez zdrave pijaće vode, ukazuju i iz beogradskog vodovoda. Međutim, za N1 nisu odgovorili na osnovu čega to tvrde, kao ni da li su napravili studiju o proceni rizika gradnje na Makiškom polju.
„U toj zoni zaštite uvek je bila predviđena gradnja, uz poštovanje strogih mera zaštite. Makiško polje pripada ‘Zoni III’ sanitarne zaštite, što znači da u toj zoni ne postoje vodozahvatni objekti na otvorenim tokovima, reni bunari ili cevasti bunari za crpljenje podzemnih voda“, navode u saopštenju.
Tvrdnje gradskog vodovoda, arhitekta Dragoljub Bakić ocenjuje kao paušalne. Kaže da urbanizacija beogradskog vodoizvorišta nije dozvoljena Zakonom i da bi to moglo da napravi ekološku bombu.
„Ne treba se igrati sa podzemnim vodama, pogotovu tamo gde postoje reni bunari i fabrike za proizvodnju vode. Beograd je jedna od retkih prestonica Evrope u kojoj na česmi možete da pijete zdravu vodu, jedna od retkih, i sad oni to izlažu riziku, da bi se napravile tamo neke megastrukture i neka čuda, pa zbog toga i metro, to je potpuno suludo“, naglašava Bakić.
Izgradnja početne stanice metroa, prema najavama gradskih čelnika, trebalo bi da počne 2021. Podaci pokazuju da će stambeno-poslovni kompleks zauzimati 700 hektara javne površine koja čini užu zonu sanitarne zaštite Makiškog vodoizvorišta, ali za sada nije poznato kada će radovi početi, kao ni iz koje kase će biti finansirani.
Prilog pogledajte u Dnevniku N1:
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare