Završeno 120 km dugo humanitarno pešačenje za 14-godišnjeg Ivana iz Bečeja: Pridružili se i studenti biciklisti

Inicijator ovog svojevrsnog humanitarnog marša bila je njegova vršnjakinja Milica Jončeski iz sela Jabuka. Sa njom su na put pošli Aleksandar Jovanov, Marjan Brković i Miloš Boc.

Kolima ih je pratio Miličin otac, Vasil Jončeski. Milica je od osnivača udruženja "Drug sa druma" Petra Vidovića saznala za Ivana Filipčeva i tada je odlučila da mu pomogne.

„Cilj nam je bio jasan i snažan: da pomognemo Ivanu da ima mirnije detinjstvo i lečenje bez brige o novcu“, navela je za N1 Milica Jončeski.

Prvi dan su prešli etapu dugu 41 kilometar od Manastira Svete Trojice do Bačkog Petrovog Sela.

„Prepuni emocija i vere u ono što radimo, nije nam bilo teško, jer smo znali zašto i za koga hodamo“, opisala je svoj doživljaj Milica za N1.

Ivana su posetili i studenti biciklisti

Prvog juna su prešli put od 42 kilometra od Bačkog Petrovog Sela do Temerina.

Tog dana su posetili i Ivana Filipčeva u Bečeju. Ivanu su tada u goste došli i studenti biciklisti, koji su učestvovali u „Turi do Starzbura“.

Majka Ivana, Kristina Demeter Filipčev prepričava za N1 kako se osećala u tom trenutku. Rekla je, da inicijativa devojčice Milice, koja je uspela da okupi tim sa kojim je zajedno pešačila, ima neprocenjivu vrednost za njenu porodicu.

„Do pre dve nedelje, ovi ljudi su nam bili potpuno nepoznati. A onda su odjednom organizovali humanitarnu pešačku turu za naše dete. Na tom putu i prilikom posete Ivana u našem domu pokazali su ono što nedostaje mnogim porodicama u kojima žive deca sa invaliditetom – empatiju i podršku. Od materijalne pomoći nam je čak važniji taj osećaj, da nekome značite i da ne okreće glavu. Istovremeno su nam i ljudi iz Bečeja iskazali neviđenu podršku, koju naše dete do sada nikada nije doživelo na ovako direktan način”, istakla je za N1 majka Ivana.

„Poruka za Ivana: 129 na 3030“

Nakon Bečeja, ekipa je nastavila pešačenje do Temerina. Napravili su pauzu u selu Nadalj, gde su ih dočekali ljudi, koji su im puno pomogli, i kojima, prema Miličinim rečima, duguju posebnu zahvalnost.

Treći dan puta, četrnaestogodišnja devojčica opisuje za N1 kao „najzahtevniji, ali ujedno i najemotivniji dan“, iako je bio najkraći po kilometraži.

Tvrdi, da je pešačenje dugo 37 kilometara od Temerina do Manastira Ravanica u Vrdniku bilo fizički iscrpljujuće zbog mnogo uzbrdica i nizbrdica, ali da ih to nije omelo, jer ih je “vodilo srce“, a na cilju, ih je dočekalo pedesetak bajkera.

„Neverovatna scena, prepuna emocija, ljubavi i zajedništva. Ovakvom dočeku se niko od nas nije nadao. Pevali smo, smejali se, i na kraju zaplakali od radosti, od umora i zahvalnosti, sa jednom jasnom porukom: 129 na 3030“, poručila je Milica Jončeski svima, koji žele da pomognu Ivanu slanjem sms poruke.

Ivanu su potrebna nova pomagala i rehabilitacija

Ivan, koji se od rođenja herojski živi sa cerebralnom paralizom, u februaru je imao tešku i komplikovanu operaciju deformiteta kičme koja je dobro prošla, ali još traje period rehabilitacije, a potom bi trebalo da nastavi s višesatnim svakodnevnim vežbama kao i do sada, da bi ponovo mogao da hoda u hodalici, saznaje N1 od njegove majke.

U proteklom periodu je porastao, pa su mu autosedište, sedište u kući i kolica postali mali. Cena ovih pomagala, pojedinačno, kreće se od 400.000 do 800.000 dinara, kaže za N1 Ivanova majka. Prema njenim saznanjima, od navedenih troškova država pokriva oko 80.000 dinara za nabavku kolica.